Izvor: Press, 27.Okt.2010, 06:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Polja smrti pretnja i za praunuke?!
Umesto predviđenih 80 miliona KM, iz budžeta BiH godišnje se za deminiranje izdvaja svega 19 miliona, pa ovaj posao neće biti završen ni za 50 godina, a ne 2019. kako je planirano, kažu u Centru za uklanjanje mina BiH
Ukoliko Centru za uklanjanje mina vlasti BiH ne budu uplaćivale godišnje 80 miliona KM umesto dosadašnjih 19 miliona, država se neće rešiti opasnog ratnog nasleđa ni za 50 godina!
Mada je Zakonom o protivminskom >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << delovanju, koji je Dom naroda usvojio u aprilu, između ostalog predviđeno i obezbeđivanje trajnog finansiranje deminera, ne bi li teritorija BiH do 2019. trajno bila očišćena od mina, iz centra poručuju da je će zbog hronične besparice rok biti drastično probijen i da će polja smrti i dalje pretiti građanima.
Strategija nije ostvarljiva
- Strategijom je predviđeno da se do 2019. u potpunosti očisti preostalih 1.400 kvadratnih kilometara pod minama. Međutim, to se najverovatnije neće dogoditi zbog nedostatka novca za plaćanje stručnih deminerskih timova i nabavku moderne tehnologije za brzo otkrivanje i čišćenje minskih polja - kaže za Press RS portparolka Svjetlana Trifković.
Prema zvaničnim podacima, lane je umesto predviđenih 80 miliona KM, centru bilo uplaćeno 56 miliona, a prema prilivu novca za devet meseci slično će biti i ove godine. Trifkovićeva navodi da je u budžetu za ovu godinu kao i lane za te potrebe izdvojeno jedva 19 miliona KM!?
- Civilne zaštite RS, FBiH i najugroženije opštine trebalo bi da dobiju oko 11 miliona KM. Ako uzmemo u obzir i međunarodne donacije, koje godišnje iznose oko 25 miliona KM, jasno je da to nije dovoljno da bi se ostvarila strategija koja predviđa da se za devet godina BiH u potpunosti očisti od zaostalih mina - kaže Trifkovićeva.
Da je zbog skandaloznog odnosa nadležnih prema ovom problemu ozbiljno narušen i kredibiltet BiH u svetu, za Press RS tvrdi Mustafa Alikadić, član Komisije za deminiranje pri Ministarstvu civilnih poslova BiH. Naime, kao potpisnica Otavske konvencije o zabrani upotrebe protivpešadijskih mina, BiH se još 1997. obavezala da će najkasnije do kraja 2009. obaviti kompletno deminiranje zemlje. Alikadić strahuje da neće biti ispunjeni čak ni daleki rokovi predviđeni Strategijom protivminskog delovanja u BiH.
Vlasti imaju preča posla
- Pod minama se još uvek nalazi gotovo tri odsto teritorije zemlje! O tome koliko je to ozbiljan problem dovoljno govori podatak da čak ni Eufor, koristeći nasavremeniju opremu na svetu, za punih deset godina svog mandata nije uspeo da ovu frapantnu brojku svede na manju meru. Problem definitivnog uklanjanja mina, koje svake godine odnose mnogo ljudskih života, neće biti rešen sve dok nadležne institucije konačno ne shvate da su deminerima ruke vezane bez veće novčane pomoći - kaže Alikadić.
Slobodan Šaraba, zamenik predsedavajućeg Zajedničke komisije za odbranu i bezbednost Parlamenta BiH, smatra da najveću odgovornost za ovaj „neverovatan primer nebrige o bezbednosti vlastitih građana" snosi Ministarstvo bezbednosti BiH.
- U više navrata lično sam podnosio brojne amandmane i predlagao povećanje budžetskih izdvajanja za rad deminera, ali sam naišao na zid ćutanja u ministarstvu. Smatram da bi se uz malo dobre volje posao deminiranja mogao završiti do kraja 2015, ali je očigledno da vlasti imaju preče stvari za trošenje narodnih para! Problem finansiranja centra ponavlja se iz godine u godinu, i mislim da je krajnje vreme da se jednom za svagda reši - kaže Šaraba.
U Ministarstvu bezbednosti BiH juče niko nije odgovarao na naše brojne telefonske pozive.
.jpg)
