Izvor: Blic, 31.Dec.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Političke krize, ostavke, besparica...
Iza nas je još jedna burna godina koja, kao ni brojne prethodne, nije oskudevala u političkim krizama, ostavkama, prepucavanjima političara, ali ni u prvim talasima finansijske krize koja će se, prema mnogim predviđanjima, protegnuti kroz celu 2009. Jedini događaj koji je, čini se, ulio nadu u lagodnije sutra bilo je potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU sredinom godine. Međutim, politička previranja ponovo su učinila svoje, pa je i taj istorijski događaj za >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << građane BiH ubrzo pao u zaborav. U tradicionalnom pregledu događaja po kojima ćemo pamtiti odlazeću godinu, „EuroBlic” je napravio hronološki podsetnik.
VIZNE OLAKŠICE
Početkom januara za građane BiH počela je primena viznih olakšica za ulazak u zemlje EU, što je prvi korak ka potpunom ukidanju viznog režima. Već na početku su se pojavili nesporazumi i neujednačenosti u primeni ovog sporazuma, koji ni tokom čitave godine nisu u potpunosti rešeni. Istovremeno, visoki predstavnik Miroslav Lajčak naredio je sredinom januara oduzimanje pasoša članovima porodice Radovana Karadžića, dok je Savet ministara doneo odluku o zamrzavanju fondova osobama optuženim pred Haškim tribunalom, a koje su u bekstvu.
ZAGUBIO SE DEJTON
Član Predsedništva BiH Željko Komšić u februaru je obelodanio da je izgubljen original Dejtonskog mirovnog sporazuma. Kantonalno tužilaštvo u Sarajevu odmah je pokrenulo istragu i zatražilo od Predsedništva da dostavi informacije o ovom slučaju jer postoji mogućnost da je počinjeno krivično delo uništavanja ili prikrivanja arhivske građe. Iz Predsedništva BiH je saopšteno da je uvidom u knjigu protokola iz vremena kada je potpisan Dejtonski sporazum utvrđeno da original sporazum nikada nije bio primljen i da se nije nalazio u prostoriji u kojoj se čuva službena dokumentacija. Ni nakon deset meseci istrage, original dokumenta još nije pronađen.
KOSOVSKA DRAMA
Usled jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, u drugoj polovini februara širom RS održani su protesti, a podršku vlastima u Srbiji pružili su i najviši predstavnici vlasti u RS. Najmasovniji protesti bili su u Banjaluci, na kojima su se uglavnom okupljali studenti i srednjoškolci, a od kojih je nekoliko povređeno u sukobima sa policijom. Na meti protestanata bile su strane ambasade, koje su u nekoliko navrata kamenovane.
REFORMA POLICIJE
U aprilu je, nakon više od dve godine političkih nesuglasica zbog zakona o reformi policije, konačno usvojen set propisa o reformi policijskih struktura u BiH. Time je formalno ispunjen i ključni uslov za potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. Političari su pregovarali do samog početka „istorijske sednice” državnog parlamenta na kojoj su nakon 12 sati diskusije i u popriličnoj usijanoj atmosferi izglasali zakone o policijskoj reformi. Pojedini predstavnici vladajuće šestorke u BiH ocenili su da je usvajanjem ovih zakona napravljen kompromis u interesu svih građana BiH i da je „prihvaćena pružena ruka koja će nas iščupati iz blata”. Međutim, najglasniji u kritikovanju usvojenih zakona bili su predstavnici SDA, nazivajući ovu reformu „kozmetičkim, a ne suštinskom”. Mada je od usvajanja ovih zakona prošlo više od osam meseci, vlasti u BiH još nisu postigle dogovor o imenovanju vodećih ljudi policijskih agencija, proisteklih iz ove reforme.
PREDSEDNIČKA PALATA
Nakon što su premijer, ministri i skoro cela državna administracija uselili u velelepnu zgradu Administrativnog centra RS i predsednik i dvojica potpredsednika RS udomili su se u rekonstruisanoj zgradi bivšeg SDK. Za obnovu Palate predsednika potrošeno je skoro 11 miliona KM, a glavni revizor utvrdio je brojne nepravilnosti prilikom sklapanja ugovora za ove radove. Takođe, MUP RS podneo je izveštaj protiv bivšeg generalnog sekretara i izvođača radova na objektu.
MASAKR U TUZLI
U mestu Lipnici kod Tuzle krajem maja dogodila se tragedija, nakon što je Tomislav Petrović ubio troje svojih komšija Miju i Katu Petrović i Ivu Markanović. Nakon toga uleteo je u gradski autobus i hicima iz pištolja ubio još tri osobe, a vozača autobusa ranio. Petroviću još nije izrečena kazna, a psihijatri Kantonalne psihijatrijske bolnice u Sarajevu trebalo bi da obave novo veštačenje njegovog zdravstvenog stanja.
SPORAZUM SA EU
Najčitljiviji pečat u 2008. i po mnogim ocenama događaj godine bilo je potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU u Luksemburgu. Tim činom BiH je uspostavila prvi ugovorni odnos sa Unijom i učinila ozbiljan i veliki korak ka punopravnom članstvu u EU. Sporazum su potpisali predsedavajući Saveta ministara BiH Nikola Špirić i komesar za proširenje EU Oli Ren. Istovremeno, potpisan je i privremeni sporazum kao prateći dokument koji je stupio na snagu 1. jula i koji će se primenjivati sve dok SSP ne ratifikuju BiH, sve članice EU i Evropski parlament, za šta će biti potrebne najmanje dve godine. Sporazum ima deset poglavlja, kojima se, između ostalog, regulišu opšta načela, politički dijalog, regionalna saradnja, slobodno kretanje robe"
UHAPŠEN ŽUPLJANIN
Nakon višegodišnjeg skrivanja, sredinom juna u blizini Beograda uhapšen je haški begunac Stojan Župljanin. Tokom rata bio je načelnik CJB Banjaluka, a Haški tribunal optužio ga je za ratne zločine na području Krajine. Optužnica protiv njega podignuta je 17. decembra 1999, a otpečaćena 13. jula 2001. Bio je na listi najtraženijih haških begunaca, a Župljaninovom hapšenju prethodili su i brojni pozivi članova njegove porodice da se dobrovoljno preda zbog, kako su navodili, „nepodnošljivih pritisaka”.
BLOKIRAN CIPS
Tokom juna privremeno su bile zatvorene kancelarije CIPS u Banjaluci, Bijeljini, Brčkom... zbog istrage koju je započeli Tužilaštvo BiH i SIPA zbog navodnih zloupotreba elektronskog sistema za izradu ličnih karata i pasoša. U ovoj akciji uhapšeno je 15 osoba, od kojih je pet odmah pušteno na slobodu. Slična akcija izvedena je i u septembru, a istraga u ovom slučaju još traje.
ORIĆ NA SLOBODI
Ratni komandant Srebrenice Naser Orić oslobođen je početkom jula konačnom presudom Haškog tribunala, čime je preinačena ranija presuda na dve godine zatvora zbog zločina nad Srbima. Orić je u leto 2006. osuđen na dve godine zatvora jer kao komandujući u Srebrenici nije sprečio zločine nad Srbima tokom 1992. i 1993. Apelaciono veće preinačilo je tu presudu, a predsedavajući sudija Volfgang Šomburg obrazložio je kako je utvrđeno da su teški zločini nad Srbima u Srebrenici nesumnjivo počinjeni, ali „da nije bilo dokaza na osnovu kojih bi se Orić mogao osuditi”.
KARADŽIĆ U HAGU
Događaj godine svakako je bilo i hapšenje bivšeg predsednika RS Radovana Karadžića u Beogradu krajem jula. Karadžić je godinama živeo pod lažnim identitetom kao Dragan David Dabić i bavio se alternativnom medicinom u jednoj privatnoj lekarskoj ordinaciji. Držao je i nekoliko javnih predavanja, kojima je prisustvovalo više stotina ljudi, i radio kao saradnik časopisa „Zdrav život”. Predstavljao se kao istraživač u oblasti psihologije i bioenergije. Osim vesti o njegovom hapšenju, najveće interesovanje izazvalo je i prvo javno objavljivanje fotografije na kojoj je bio potpuno neprepoznatljiv, sede kose, duge sede brade i s naočarima. Hapšenje Karadžića izazvalo je demonstracije u Beogradu koje su prerasle u nasilje i odnele jednu žrtvu, dok u RS nije bilo sličnih okupljanja građana. Karadžić se trenutno nalazi u Hagu, gde mu se sudi za ratni zločin u BiH.
KAMPANJA I IZBORI
Nakon što su veći deo avgusta odmarali, političari su septembar iskoristili za dodvoravanje biračima uoči lokalnih izbora. Kao i svaka druga, tako je i ova predizborna kampanja obeležena međusobnim optužbama političara, obećanjima biračima i brojnim skupovima na kojima su, bez obzira na prvobitne najave, ipak ugošćene brojne estradne zvezde. U RS najveća borba vodila se u Doboju i Bijeljini, gde su koplja lomili kandidati SNSD i SDS.
Na lokalnim izborima 5. oktobra pravo glasa imalo je više od tri miliona birača. Na izborima koji su koštali 11 miliona KM učestvovale su 72 političke partije, 41 koalicija, 147 nezavisnih kandidata i 20 listi nezavisnih kandidata. Ubedljivu pobedu u RS odneo je SNSD, koji je osvojio vlast u skoro 40 opština. U FBiH značajnu pobedu osvojila je SDA, dok je SBiH, prema mnogim ocenama, doživela potpuni izborni poraz.
TERORIZAM U VITEZU
U trgovačkom centru „Fis Vitez”, 9. oktobra eksplodirala je bomba, poginuo je radnik obezbeđenja ovog centra Zvonko Barbić, a nekoliko osoba je povređeno. Slučaj je okarakterisan kao teroristički napad. Za podmetanje eksploziva osumnjičeni su Suvad Džidić iz Viteza, Admir Ahmetspahić iz Zenice i Amir Ibrahimi iz Viteza.
SLUČAJ MILOVANOVIĆ
Nakon ubistva novinara i suvlasnika „Nacionala” Ive Pukanića u Zagrebu, policija RS pretresla je stan Željka Milovanovića u Doboju, u kojem su, navodno, nađeni dokazi koji ga direktno povezuju sa ubistvom. Neposredno pre pretresa stana, Milovanović je pobegao i za njim se i danas traga.
SKUPŠTINA SDS
Na Skupštini SDS u Doboju odlučeno je da Mladen Bosić ostane na čelu stranke. Sednicu su napustili pojedini članovi SDS, pre svega iz Banjaluke, uvereni da je bilo neregularnosti prilikom glasanja o ostanku Bosića na čelu SDS. Međutim, Bosić je rekao da je za njegov ostanak glasalo više od 170 članova Skupštine stranke, što je, kako je rekao, bila ubedljiva većina od prisutnih članova.
SPORAZUM IZ PRUDA
Lideri SNSD, HDZ BiH i SDA Milorad Dodik, Dragan Čović i Sulejman Tihić u Prudu kod Odžaka postigli su dogovor o ustavnim reformama, čiji predmet bi trebalo da budu usklađivanje Ustava sa Evropskom konvencijom o temeljnim ljudskim pravima i slobodama, zatim nadležnost države, funkcionisanje institucija BiH, teritorijalna organizacija, posebno srednjih nivoa vlasti. Trojac je saglasan da se Ustav BiH menja kroz amandman i da se u tom procesu koristi stručna pomoć međunarodnih institucija. Takođe, saglasili su se o rešavanju problema državne imovine i popisa stanovništva u BiH. Ovaj dogovor na nož su dočekale SBiH i SDP BiH, a Haris Silajdžić ocenio je da se sporazumom „deli FBiH”.
NEIMAR „ŠTRABAG”
Premijer RS Milorad Dodik i ministar saobraćaja i veza RS Nedeljko Čubrilović potpisali su 24. novembra ugovor o koncesiji i protokol o početku izgradnje prvih deonica mreže autoputeva sa predstavnicima austrijskog „Štrabaga”. Koncesioni ugovor traje 30 godina i vredan je oko 2,9 milijardi evra. Sredinom 2009. trebalo bi da počne gradnja autoputa Banjaluka-Doboj vrednog oko 490 miliona evra. Za ostale deonice naknadno će biti rađene studije izvodljivosti.
VLADA TUŽI
Vlada RS uputila je krajem novembra tužbu Tužilaštvu BiH protiv prvog zamenika visokog predstavnika Rafija Gregorijana, tužilaca, jednog sudije i v.d. glavnog tužioca Tužilaštva Milorada Barašina, kao i pomoćnika direktora SIPA Dragana Lukača i drugih osoba zbog udruživanja u zločinačku organizaciju protiv RS. U obrazloženju Vlade RS, između ostalog, navodi se da su prijavljeni već duži period od 2007. iskorištavali službeni položaj i ovlašćenja, posebno prekoračivši granice svog ovlašćenja, te time RS, Vladi RS, premijeru i ministrima naneli štetu i povredili njihova prava.
PROCURILO U RAFINERIJI
Nakon više od godinu i po dana od potpisivanja privatizacionog ugovora, Rafinerija nafte u Brodu počela je sa radom. Svečano je otvorena 4. decembra, kad je saopšteno da se u Rafineriji prerađuje samo dizel D2, dok se ostali derivati mogu očekivati na proleće 2009. nakon remonta nove proizvodne linije.
ČAVIĆ OSNIVA STRANKU
Dragan Čavić je, posle 11 godina provedenih u SDS, u decembru zvanično napustio stranku i najavio da osniva novu partiju. Čavić tvrdi kako ovaj potez nije posledica ljutnje ni personalnog sukoba sa liderom stranke Mladenom Bosićem, već da ne može prihvatiti „diktaturu i podobnost kao ključni kriterijum izbora unutar stranke i politički apatiju i dezorijentisanost u kojoj je SDS poslednje dve godine”.
GRB I HIMNA RS
Veće za zaštitu vitalnog nacionalnog interesa Ustavnog suda RS utvrdilo je da je grb RS, čije rešenje je NSRS usvojila u julu, neustavan jer vređa vitalni nacionalni interes Bošnjaka u RS. Istovremeno, Veće je saopštilo da tekst himne „Moja republika” banjalučkog kompozitora Mladena Matovića ni u jednom delu ne vređa druge narode u RS. Predsednik Ustavnog suda RS Mirko Zovko izjavio je da će himna stupiti na snagu nakon objave u „Službenom glasniku RS” i da će se verovatno izvoditi na obeležavanju Dana republike, 9. januara”.
UBIO SE ĆELO
Jedan od najpoznatijih sarajevskih kriminalaca i bivši komandant Vojne policije Armije BiH Ismet Bajramović Ćelo ubio se 17. decembra u svom stanu u sarajevskom naselju Ciglane. Sumnjičen je za razna krivična dela, ali i za ratni zločini nad sarajevskim Srbima, a posle rata mu je suđeno za ubistvo i nasilničko ponašanje. Ovi procesi nisu nikada okončani.
