Izvor: Blic, 14.Jun.2008, 08:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pola kuće za opštinske namete

BIJELJINA - Bijeljinac P. N. našao se u čudu kad je trebalo da otpočne izgradnju porodične kuće u rodnom gradu. Lokacija se nalazi u prvoj zoni i prema opštinskim odlukama o uređenju građevinskog zemljišta i građevinskoj renti, za urbanističku saglasnost i građevinsku dozvolu za kuću od 180 metara kvadratnih trebalo bi da uplati oko 18.000 KM.

On kaže da bi sa projektom, priključcima za struju, vodu, telefon, kablovsku ovaj iznos dostigao i 25.000 KM.

- >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Imamo četvoro dece. Najzad smo došli u situaciju da podignemo bankarski kredit i da obezbedimo krov nad glavom za porodicu. Međutim, nemamo nikakve šanse jer bi nas građevinska dozvola koštala skoro polovinu vrednosti kuće, ako uzmemo u obzir građevinski materijal i radnu snagu. Stičem utisak da je u Bijeljini na snazi najskuplja građevinska renta jer u okrženju nije takva situacija. Oni koji su u međuvremenu bespravno gradili, svoje objekte su legalizovali za nekih 500 do 600 maraka. Obraćali smo se na više adresa, ali sve je ostalo po starom. Niko čak ni odborničku inicijativu nije pokrenuo da se nešto izmeni - kaže on.

Načelnik Odeljenja za prostorno uređenje, Savo Bojanović kaže da je svakodnevno suočen sa negodovanjima građana koji se žale zbog previsoke građevinske rente i nadoknade za uređenje građevinskog zemljišta.

- Prilikom izdavanja urbanističke saglasnosti vrši se obračun rente i troškova za uređenje gradskog građevinskog zemljišta na osnovu odluke o gradskom građevinskom zemljištu koja je donesena 2006. a izmenjena 2007. Uz tu odluku, postoji i Odluka o utvrđivanju bazne cene za troškove uređenja gradskog građevinskog zemljišta na području opštine - kaže Bojanović.

Renta je utvrđena po zonama. Za prvu zonu iznosi 36 KM i za svaku sledeću se smanjuje za šest maraka, tako da u šestoj zoni iznosi šest maraka. Nadoknada za uređenje građevinskog zemljišta je 80 KM. Postoje i umanjenja, zavisno od stepena uređenosti parcele i lokacije objekta. Za prvu zonu, nadoknada za uređenje građevinskog zemljišta i renta dostižu 116 maraka po kvadratu. Taj iznos je ogroman za investitore, posebno za one manje, koji grade porodične kuće.

Bojanović kaže da bi za jednu porodičnu kuću prosečne veličine u prvoj zoni, ovi troškovi izneli više od 10.000 KM. To je nekih stotinak kvadrata prostora u prizemlju i potkrovlju. Problem je evidentan i Bojanović je na njega, kako kaže, više puta ukazivao. On kaže da tako visoka renta odvraća investitore od daljeg investiranja.

- Prošle godine izdali smo 950 urbanističkih saglasnosti, a svega 300 odobrenja za građenje. Znači, svaka treća saglasnost završavala je sa odobrenjem za izgradnju, jer se tek tada dozvoljava početak izgradnje. Postupak odobravanja izgradnje jeste nešto usporen, ali sam siguran da 50 odsto stranaka odustaje od izgradnje zbog visokih troškova rente i nadoknade za uređenje građevinskog zemljišta što stimuliše bespravnu izgradnju - kaže Bojanović.

U međuvremenu je pripremljena odluka da se troškovi plaćaju u ratama, što dozvoljava i Zakon o građevinskom zemljištu. Nije bilo političke volje da se odluka izglasa, iako takva praksa postoji u drugim opštinama.

- Teško je obezbediti efikasnu naplatu, jer opština kao poverilac mora obezbediti bankarske garancije za pravna lica i hipoteku za privatna lica. Za sada, visina rente i nadoknade za uređenje građevinskog zemljišta ne može se menjati - kaže naš sagovornik.

Investitori koji grade višespratne poslovno-stambene objekte, za građevinsku rentu treba da uplate jednu-dve stotine hiljada ili više maraka. Oni će taj trošak ukalkulisati u cenu kvadrata i lakše će se izvući. Problem su obični građani, kaže Bojanović, navodeći primer supruge poginulog borca koja je plakala u njegovoj kancelariji, jer treba da uplati oko 8.500 KM za rentu i nadoknadu građevinskog zemljišta, a nema toliko sredstava da bi otpočela izgradnju porodične kuće.

Nastavak na Blic...