Izvor: Blic, 16.Jan.2017, 23:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pokorio vrhove Alpi i Olimp: Vladimir Grublješić iz Prijedora planinar i u 89. godini
Dosta mlađi ljudi bi mogli da pozavide Grublješiću, pa i da se zacrvene pred esksplozijom optimizma ovog Prijedorčanina koju rasipa oko sebe i u devetoj deceniji života.
Da godine života ne bi trebalo da utiču na fizičku aktivnost i duh čoveka, dokaz je upravo Vladimir. Grublješić ima 89 godina, a za „EuroBlic“ priča da je oduvek voleo prirodu i da je član planinarskog društva Klekovača već 59 godina.
– U Klekovaču sam se učlanio davne 1958. i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << od tada sam stalno aktivan planinar i svaki smo vikend na Kozari, ako nismo na nekoj drugoj planini. Hodaću dok god me noge nose. Od malih nogu osećao sam ljubav prema šumi, cveću, prirodi i kasnije sam u Gimnaziji pravio herbar, a po biljke išao u Radetića Gaj, gde je bila velika šuma, a onda je tu napravljena fabrika Celpak - priseća se Grublješić.
Dodaje da je redovnim hodanjem stekao kondiciju i smatra da ona održava čovekovo telo vitalnim za sve napore.
– Uvek preporučujem hodanje i zdravu ishranu, ja jedem dosta povrća i voća, spremam sebi hranu isključivo na maslinovom ulju, i nepušač sam - ističe on.
Priseća se da je nekada bilo mnogo više ljubitelja planine.
– Mi smo u Gimnaziji imali planinarsku sekciju, ali sada su retka kolektivna putovanja, nekada je bilo pet autobuskih linija za Mrakovicu, sada nema nijedan autobus - priča Grublješić.
Sa svojim planinarima obišao je razne zemlje i osvojio brojne planinske vrhove.
– Imali smo kolektivne izlete na Francuske, Švajcarske i Austrijske Alpe, zatim Talijanske Dolomite, Visoke Tatre u Slovačkoj, Balkan u Bugarskoj i Olimp u Grčkoj, bila su to lepa vremena druženja, pesme, muzike, osvajanja vrhova i uživanja - dodaje Vladimir.
Ne krije da mu je najdraža Kozara, njeni vrhovi Lisina sa 988 i Mrakovica sa 807 metara.
Železnica druga ljubav
Priznaje da mu je pored planinarenja druga ljubav u životu pruga i železnica. Železničku saobraćajno-transportnu školu završio je u Beogradu 1947.
- Moj otac bio je željezničar i streljan je 1941., a ja sam nakon njega zavoleo železnicu, zaljubi se čovek u nju, na železnici sam radio 21 godinu, bio sam šef stanice u Prijedoru i Brezičanima gde sam i upoznao ženu svog života, koja je umrla pre 40 godina – priča Vladimir.
.jpg)
