Izvor: Press, 31.Maj.2010, 10:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pirati otmu BiH 56 miliona dolara godišnje
U preduzećima i domaćinstvima u BiH 66 odsto softvera je nelegalno instalirano zbog čega državna kasa ostaje bez 56 miliona dolara godišnje, pokazalo je najnovije istraživanje „Biznis softver alijanse"
BiH zbog instalacija nelicenciranih softvera u preduzećima i domaćinstvima godišnje gubi 56 miliona dolara, pokazalo je istraživanje „Biznis softver alijanse" (BSA), međunarodne asocijacije proizvođača računarskih softvera. >> Pročitaj celu vest na sajtu Press <<
Direktni gubici budžeta BiH i entiteta, računajući prosečnu komercijalnu vrednost moderne informatičke tehnologije, iznose oko 14 miliona američkih dolara, a ako dodamo i minus koji beleže lokalni serviseri i firme za distribuciju legalnih softvera, ukupni iznos je najmanje 56 miliona dolara, tvrde u BSA.
Štetu trpe građani
Istraživanja ove asocijacije su pokazala da je stopa softverske piraterije na informatičkom tržištu BiH u 2009. godini iznosila zastrašujućih 66 odsto.
Mirna Milanović-Lalić, portparol BSA u BiH, pojašnjava da na svaki dolar zarađen prodajom legalnih softvera u nekoj zemlji lokalni serviseri i distributeri tih softvera realiziju prihod od četiri dolara, tako da je ukupni gubitak četiri puta veći od direktnog.
Ističući da borba protiv piraterije i dalje predstavlja jedan od prioritetnih zadataka BSA u narednom periodu, Milanović-Lalić dodaje da su analize ove asocijacije jasno pokazale da ogromnu štetu od piraterije računarskom tehnologijom trpe svi građani BiH.
- Osim što postepeno uništava državnu ekonomiju i budžet, piraterija direktno utiče i na stopu zapošljavanja. Činjenica je da piraterija softverske tehnologije ograničava inovacije u ovoj oblasti, a samim tim ima štetne posledice na otvaranje novih radnih mesta, razvoj lokalne ekonomije i znatan gubitak poreskih prihoda. Iako je u 2009. godini, u odnosu na 2008, u BiH zabeleženo smanjenje softverske piraterije za jedan odsto, i dalje je reč o krajnje nepovoljnim podacima - kaže Milanović-Lalić.
Da je BiH prava oaza softverske piraterije za Press RS je potvrdio i jedan profesionalni programer iz Banjaluke, koji je zbog prirode posla insistirao na anonimnosti.
Prema njegovim rečima, softverska piraterija trenutno predstavlja jedan od najunosnijih nezakonitih poslova kojim se može baviti gotovo svako ko poseduje elementarno poznavanje rada na računaru.
- Ovdašnjim piratima dovoljno je samo da odu na internet i snime na najobičniji CD hakovani operativni sistem „Majkrosofta" ili neke druge renomirane firme i da ga posle prodaju po kućama ili preduzećima po ceni od 200 maraka. Po istom principu kradu i pirati koji tuđe računovodstvene ili bankovne sisteme, čija je originalna vrednost nekoliko miliona maraka, prodaju na domaćem tržištu. Posao je jednostavan, a zarada brza i dobra - objašnjava naš sagovornik.
Hakeri uništavaju ekonomiju
Mirza Hajrić, direktor sarajevske „Sine kva non", najpoznatije agencije za zastupanje i zaštitu autorskih prava u BiH, slaže se da je uticaj softverske piraterije na ekonomiju poguban.
Kako kaže, BiH je po broju usvojenih zakona i institucija zaduženih za borbu protiv piraterije među vodećim zemljama u svetu, ali od toga nema nikakve koristi.
- Slaba, ili gotovo nikakva primena postojećih zakona predstavlja nerešiv problem. Od celog niza institucija čiji bi osnovni zadatak trebalo da bude borba protiv piraterije, nema nikakve vajde. Iako imamo Institut za intelektualno vlasništvo BiH, Regulatornu agenciju za komunikacije, silne poreske uprave, policije, tužilaštva, SIPA, Upravu za indirektno oporezivanje, piraterija u BiH cveta! Sve dok država ne donese zakone koji će predviđati oštre sankcije za krađu intelektualnog vlasništva, građani će ostajati kraći za milione maraka - upozorava Hajrić, dodajući da je stroga zaštita autorskih prava i intelektualnog vlasništva jedan od osnovnih uslova za ulazak BiH u Evropsku uniju.
S druge strane, Lidija Vignjević, direktor Instituta za intelektualno vlasništvo BiH, čija je osnovna funkcija nadgledanje sprovođenja zakona kojim se štiti intelektualna svojina i država brani od piraterije, za Press RS tvrdi da njena institucija nije svemoćna, i da rad Instituta umnogome zavisi od rada inspektora, policije i tužilaštava.
- Dva nova predloga zakona, kojima je predviđena energičnija borba protiv svakog oblika piraterije, pa tako i softverske, već se nalaze u parlamentarnoj proceduri i ubeđena sam da će njihovim usvajanjem stvari početi da dolaze na svoje mesto. Za suzbijanje piraterije nije potrebna samo dobra volja Instituta, već zajednički napor svih nadležnih, od policije, tržišne inspekcije, pa do tužilaštava - kaže Vignjevićeva.
