Izvor: Blic, 27.Okt.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pečeni kesten skuplji u „Dodikovoj opštini”
Stevo Marić: Kestenjara na točkovima
GRADIŠKA - Kad, obično u sumrak, iz pravca Kozinaca kod Gradiške, prođe Stevo Marić, ostavljajući iza sebe trag dima, narod se čudi i komentariše nesvakidašnje vozilo ukrašeno metlom i komušinom od kukuruza. Natovaren kestenom koji pucketa u improvizovanoj „dagari” napravljenoj od bubnja stare mašine za veš, na trokolici u kojoj tinja potpaljena vatra, Stevo pokušava i uspeva da kućni budžet uveća dodatnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prihodima.
Stevo je pre rata radio na železnici u Zagrebu, onda je sa suprugom Radmilom, koja je poreklom iz Bakinaca kod Laktaša, izbegao u Gradišku. Tu su sagradili kuću, ali nijedno od njih dvoje nije uspelo da nađe stalni posao.
„Izbora nema, radimo sve što nam se ponudi ili sami nađemo. Mora se živeti?! Kesten pečemo i prodajemo nekoliko sezona, ona u Laktašima, a ja u Gradiški. Nabavljamo ga u Radmilinom rodnom selu, u Bakincima, onda u romanovačkim kosama, Miljevićima”, priča Stevo, potpaljujući vatru za novu turu kestena.
Kompletna priprema je kod kuće da ne bi u gradu, ispred „Šumarije” ili kod Carine, gde je uglavnom „ulogorovan”, mnogo dangubio. „Sve je uvežbano, na ovoj trokolici - koju sam svojeručno sastavio - jeste peć nastala od bubnja veš-mašine, vojnički sanduk koristim kao posudu za kestenje, uvek ima dovoljno drva, ali i vode za slučaj požara. Eto, to... a litar rakije ako se nekome vruć kesten zaglavi u grlu. A i meni dobro dođe”, objašnjava Stevo, sortirajući papirne kese i drugu ambalažu.
Kilogram pečenog kestena je osam maraka, ali se najviše kupuje po 100 ili 200 grama. U Laktašima, kaže Stevo, „gde je Radmila na zadatku, cene su više za 20 odsto”.
„Tamo je Dodikova opština i ljudi imaju više para nego u Gradiški, gde je mnogo izbeglica. Ipak, ja opet prodam više jer imam bolji marketing nego Radmila. Volim šalu, smislio sam i neke stihove koji ljude privlače. Na primer, kada kažem, 'puče kesten ko iz topa, dođe vreme da se klopa’, ili 'vidi, vidi, neko reče, kako Stevče kesten peče...’ Kad to narod čuje, ako je neko i prošao pored mene, vrati se i kupi, porazgovaramo malo... I svi srećni i zadovoljni. A ovo morate napisati - ja ne varam kao drugi trgovci, uvek i ubacim koji kesten više, nema kod mene laži i prevare”, uverava nas Stevo Marić. A zbog trokolice sa rorom koji dimi, u Gradiški ga zovu još i Ćiro.
„Podsećam ih valjda na stari voz, na takozvanog 'ćiru’ i njegovu parnjaču koja je nekada ovde postojala i prevozila drvo iz Kozare do reke Save. Jedino je kod mene pogon na noge i guzove. Najveći problem mi pravi vetar kad tera dim iz rore na mene pa moram da vozim i u rikverc. A kad duva s leđa dobro je - idem brže i raspiruje mi vatru pa ne gubim vreme kad stanem”, veli Stevo.
Kaže i da „kestenom puca na žene”. „Na vatri se kesten peče i puca, a kad prođem pored neke gospođe ja se našalim, folirajući da je sve čista slučajnost”, kaže Stevo Marić.
Zadovoljan što je kesten ove godine dobro rodio i što ga narod kupuje, kaže da će od novca koji zaradi supruga Radmila i on napraviti „starinsku peć za pogače kakvih nigde nema u Gradiški”, a onda će, dogodine, proširiti i reorganizovati posao - Radmila će biti zadužena za pogače, a on će svojim garavim trotočkašem preuzeti da pečenim kestenom snabdeva i laktašku opštinu.
