Izvor: Blic, 26.Mar.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Para vrti gde propis zakaže
BANJALUKA - U Republici Srpskoj zabranjeno je reklamiranje svih vrsta lekova osim onih koji se izdaju bez recepta, ali i takvi medikamenti moraju biti zvanično registrovani. Nadležni objašnjavaju da se, po važećim propisima, lek može reklamirati samo uz odobrenje Agencije za lekove, ali ne spore da se, bez obzira na pravila, u medijima pojavljuju reklame za desetine preparata koji nemaju potrebnu dokumentaciju.
Lekove izdaju tehničari
U Agenciji za lekove tvrde >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da se u poslednje vreme bore i sa fiktivnim prijavama diplomiranih farmaceuta u apotekama u kojima, najčešće po podne, rade samo tehničari. „Negde se farmaceuti vode od dana kad je apoteka otvorena, ali su odavno otišli, a to niko nije prijavio. Naše komisije izlaze na teren samo kad se apoteka otvara i tada nam se prilažu licence, uverenja o položenom stručnom ispitu i sve ostalo, ali šta se dalje dešava to je stvar inspekcije", kažu u Agenciji. Kažu da se dešava da farmaceuti iz Srbije i Crne Gore na osnovu radne dozvole dobiju privremene licence, prijave se u RS i BiH i otvore apoteka, a onda se vrate. U inspekciji tvrde da su u poslednja dva meseca u 160 kontrola zatekli 47 apoteka koje su radile bez neophodnog odobrenja, 13 ih je bilo bez farmaceuta, a u 28 apoteka se radilo duže od osam sati sa samo jednim timom - farmaceutom i tehničarom.
U Agenciji za lekove tvrde da lekovi koji se reklamiraju, između ostalog, treba da imaju potvrdu o kvalitetu, bezbednosti i efikasnosti, upozorenje o načinu korišćenja i preporuku o potrebi savetovanja sa doktorom.
- U reklami nije dozvoljeno da se navede kako lek nema neželjenih dejstava, garantuje uspeh u lečenju, da je nesumnjivo bolji od drugih, kao i upućivati da je neškodljiv i da je prehrambeni ili kozmetički proizvod. Zabranjeno je i da lek propagiraju doktori ili javne ličnosti - kaže Zoran Josipović, viši stručni saradnik za pravne poslove u Agenciji za lekove.
Josipović tvrdi da je jednoj od ovdašnjih televizija poslata inspekcija zbog reklamiranja šest neregistrovanih lekova i naglašava da je obaveza medijskih kuća da pre ugovora o reklamiranju od oglašivača traže sve propisane dozvole.
- Prijavljujemo inspekciji sve što primetimo da odudara od propisa, ali je toga toliko da se teško može pohvatati. U poslednja tri meseca imamo puno rezultata zahvaljujući inspektorima, mada ranije njihov rad nije bio dovoljno efikasan - kaže Josipović. Takođe objašnjava da je u Agenciji registrovano oko tridesetak lekova koji se izdaju bez recepta i mogu se reklamirati, a sve ostalo je mimo zakona.
Glavni republički zdravstveno-sanitarni inspektor Desimir Miljić tvrdi da inspekcija nije primetila da se lekovi bez dozvole često reklamiraju, kao i da će, ako to utvrde, upozoriti Regulatornu agenciju za komunikacije.
- Imamo problema sa nekim medijima čiji se program emituje sa teritorija koje nisu pod našom nadležnošću i već smo ih upozoravali da skinu reklame nekih lekova i preparata, jer ne znamo da li su zvanično registrovani - kaže Miljić. On tvrdi da većina preparata za mršavljenje i dijetetskih proizvoda koji se reklamiraju u skoro svim medijima nije registrovana kao lek, već se radi o takozvanim dodacima prehrani.
- Dijetetski proizvodi se vode kao hrana i reklamiranje nije zabranjeno, osim što nije dozvoljeno da se takvim preparatima pripisuju lekovita svojstva. Doduše, nije dovoljno definisano šta znači pripisivanje lekovitih svojstava i tu smo na muci - kaže Miljić. Inače, kazne za nedozvoljeno reklamiranje lekova su od 500 do 15.000 KM.
Ljiljana Zurovac iz Saveta za štampu BiH kaže da, za razliku od RAK i elektronskih medija, ovo telo ne može da reaguje na nedozvoljeno reklamiranje jer nema na osnovu čega.
- Mi nadgledamo primenu kodeksa za štampu, ali kodeksa za komercijalno oglašavanje nema. S obzirom na to da smo apsolutno protiv toga da farmaceutske kuće reklamiraju lekove kao čokoladu, pokrenuli smo incijativu da se takav kodeks donese i kod nas, po uzoru na Hrvatsku, ali ne očekujemo da će biti usvojen pre kraja iduće godine - kaže Zurovac.
Rizično bez recepta
O opasnosti od uzimanja lekova bez lekarskog recepta svedoči i skorašnja priča o tinejdžerki iz Zenice koja je zbog korišćenja tableta protiv bubuljica dobila cirozu jetre. Doktori Kliničkog centra u Tuzli, koji su joj transplantacijom dela majčine jetre u poslednjem času spasli život, potvrdili su da je devojčica tablete najverovatnije uzimala na svoju ruku.
Oglasi za teške bolesnike
Nadležni tvrde da nisu primetili oglas koji se pojavio u nekoliko pisanih medija, a kojim se oboleli od karcinoma i malignih tumora obaveštavaju o preparatu jednog travara, njegovoj ceni, načinima i uspesima u lečenju. Slažu se da oglašavanje takvog preparata, naročito zbog ciljne grupe kojoj je „namenjen", ne može biti u skladu sa zakonom i obećavaju da će to proveriti.
