Izvor: Blic, 22.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otvorena nova zgrada Vlade
BANJALUKA – Pod sloganom "Novi horizonti” juče je u Banjaluci svečano otvoren novi Adminstrativni centar RS koji ima 49.140 kvadratnih metara korisne površine. Centar je gradila firma iz Laktaša "Integral inženjering” po sistemu ključ u ruke, a celi projekat koštao je, po zvaničnim podacima, oko 228 miliona KM.
"Administrativni centar je simbol moderne i savremene Srpske, Banjaluke i svih dobrih ljudi. Centar je sagrađan za sve građane, a >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << političari će se u njemu menjati. Jednog dana i ja ću otići”, poručio je Dodik. On je ocenio da se političari cene po onome što su ostavili iza sebe, tvrdeći da će Vlada i dalje raditi na stabilnosti i prosperitetu RS i BiH. Iz ovog centra, dodao je Dodik, izlaziće isključivo odluke mira i uspeha, a nikada odluke rata i nestabilnosti.
Član Predsedništva BiH iz RS Nebojša Radmanović rekao je da se danas svi prisećaju kako je bilo u BiH pre 12 godina, kada je potpisan Dejtonski sporazum.
"Bili smo srećni kada su prestali rat i ubijanja. Dvanaest godina nakon toga vreme je da se radujemo, da obeležavamo velike projekte i značajne korake napred ka velikim razvijenim zemljama”, ocenio je Radmanović.
Otvaranju Administrativnog centra RS prisustvovali su predstavnici vlasti RS, BiH, međunarodne zajednice i diplomate u BiH, kao i predstavnici kulturnog, privrednog i javnog života u BiH i velikodostojnici verskih zajednica u BiH. Sa malim zakašnjenjem, u Banjaluku su stigli i premijer Srbije Vojislav Koštunica, ministar trgovine i usluga Srbije Predrag Bubalo i ministar bez portfelja Dragan Đilas.
Koštunica je ocenio da je otvaranje nove zgrade Vlade RS „veliki i radostan dan za Srpsku koji govori o njenom napretku". On je podsetio da postoji istorijska i vekovna veza između Srbije i RS, a specijalni i paralelni odnosi upućuju da se ti odnosi i dalje razvijaju i da Srbija investira u RS.
„Vlada Srbije podržava Vladu RS i sve njene institucije u nastojanju da zaštite svoj položaj tačno onako kako je on predviđen i garantovan Dejtonskim mirovnim sporazumom", rekao je Koštunica i naglasio kako „međunarodno pravo i postoji da bi bilo poštovano".
Šta zamera opozicija i NVO
Gradnja Administrativnog centra RS obeležena je kritikama nevladinih organizacija i opozicije. Najveća zamerka odnosi se na to što je sve rađeno bez primene Zakona o javnim nabavkama, što su opozicioni poslanici u NSRS, ali i NVO „Transparensi internešnel" okarakterisali nedomaćinskim i neracionalnim trošenjem novca, naročito zbog namere Vlade da delovi ugovora o gradnji budu tajni za javnost.
Poslanici NSRS su odbili zahtev opozicije da bude formiran skupštinski anketni odbor koji bi ispitao aktivnosti oko ove gradnje, zbog čega su predstavnici SDS, SRS i nevladinog pokreta zatražili od istražnih organa i Glavne službe za reviziju javnog sektora da ispitaju ugovor po sistemu ključ u ruke.
„Nedopustivo je i skandalozno da poslanici podržavaju kršenje zakona, jer Vlada u ovom slučaju nije tražila saglasnost za kreditno zaduženje, iako je bila obavezna po Zakonu o dugu i garancijama" ocenili su opozicioni poslanici. Ekonomski analitičar Svetlana Cenić tvrdi da administrativni centar sa nameštajem može da košta najviše 100 miliona KM sa nameštajem i računarima.
Premijer RS Milorad Dodik više puta je ponovio da je ceo projekat urađen u skladu sa zakonom i da je novac racionalno utrošen.
Kvadrat 4.640 KM
Administrativni centar RS ima 49.140 kvadratnih metara korisne površine. Od toga je 23.036 kvadrata u Vladinoj zgradi od 17 spratova, koja je najviša i najluksuznija u Banjaluci. Kompleks lamela ABC, koje su povezane podzemnim hodnikom sa zgradom Vlade, nalazi se na 26.104 kvadrata, a trg ispred zgrade ima 13.005 kvadrata i četiri fontane. Po podacima Vlade RS, prosečna cena po kvadratu bez PDV je 2.061 KM, sa PDV 2.405 KM, a sa nameštajem 3.577 KM. Ako se iskoristi mogućnost otplate na 12 godina, kvadratni metar koštaće 4.640 KM. To znači da će po sistemu ključ u ruke za nove objekte administrativnog centra biti plaćeno skoro 228 miliona KM.
