Izvor: Blic, 26.Jul.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odrastanje uz batine
BANJALUKA – Devetogodišnjeg dečaka ometenog u razvoju iz Dervente godinama je psihički i fizički zlostavljao njegov otac! Kada više nije mogao da izdrži batine i i konstantno mučenje, dečak je prijavio zlostavljanje policiji. Nakon toga, privremeno je smešten u Sigurnu kuću u Modriči, a otac nasilnik pušten je na slobodu, jer Tužilaštvo nije smatralo da ima dovoljno dokaza da protiv oca koji je premlaćivao svoje dete pokrene istragu.
Nažalost, u >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Srpskoj su sve češći primeri zlostavljanje dece u porodici, dok su retki oni koji odgovaraju za takvo grubo i surovo ponašanje.
Samo u ovoj godini u sigurnim kućama u Modriči i Banjaluci ukupno je boravilo 15 dece žrtava porodičnog nasilja, dok ih je lane bilo znatno više, ukupno – 44!
Za razliku od Banjaluke gde su deca u kući boravila zajedno sa majkom, u Modriči spas od zlostavljanja u ovoj godini privremeno je pronašlo dvoje dece koja su po drugi put, bez roditeljske pratnje, boravila u ovoj kući.
- Centrima za socijalni rad najbitnije je da dete smeste u sigurnu kuću i najčešće zaborave na njih. Nemaju nikakav plan šta dalje sa ovom decom. Uglavnom, za njih je najbolja varijanta da se dete ponovo vrati roditeljima, jer im je tako lakše, jednostavnije i jeftinije - rekla nam je direktorka ove kuće Gordana Vidović.
Ona kaže da bi najbolje bilo da se dete koje je više puta zlostavljano smesti u hraniteljsku porodicu ili u dom, jer deca koja su psihički i fizički maltretirana imaju traume koje će ih pratiti kroz celi život.
- Dešavalo se da centri za socijalni rad zaborave na dete i ono u sigurnoj kući boravi i po dva meseca! Ne bežimo od toga da smestimo dete, ako je to potrebno, i duže, ali svi moramo znati šta je konačni cilj kako bismo zaštitili dete - upozorava Vidovićeva.
Socijalna radnica u Sigurnoj kući u Banjaluci Dragana Miljević kaže da je najduži boravak dece sa majkama u ovoj kući do tri meseca, posle čega se vraćaju u normalne životne tokove, dok kontakt sa ocem sređuju centri za socijalni rad.
Dosadašnje iskustvo, nažalost, pokazalo je da deca koja su bila žrtve nasilja imaju vidljive posledice.
- Posledice su mucanje, mokrenje u krevet, tikovi ili slično. Kod pojedinaca smo mogli primetiti povučenost ili preteranu govorljivost koju su ispoljavali kroz galamu. Mnogi su skloni svađanju, nepoštovanju autoriteta ili su agresivni i to najčešće ona deca koja su bila direktne žrtve očevog zlostavljanja - navodi Miljevićeva.
Iz MUP-a RS su nam odgovorili da ne raspolažu analitičkim podacima o nasilju nad decom, jer se ovi podaci, kako su objasnili, evidentiraju u okviru podataka o krivičnim delima kojima je inkriminisano nasilje. Tako da više informacija o ovoj problematici iz MUP RS nismo uspeli da dobijemo, iako smo na odgovore čekali sedam dana.
Jedna od mera i krivična prijava
Ako je vinovnik nasilja u porodici otac, što je najčešći slučaj, supruga sa decom se izmešta u Sigurnu kuću, kažu u Centru za socijalni rad u Banjaluci. Takođe, u Centru kažu da ne beže ni od podizanja krivičnih prijava protiv roditelja koji ugrožavaju život i zdravlje dece. U situaciji kada Centar za socijalni rad utvrdi da je život deteta ugrožen, onda oni imaju pravo da decu oduzmu od roditelja kako bi ih smestili u adekvatnu hraniteljsku porodicu ili da ih smeste u dom.
Alkoholičari i narkomani najčešći nasilnici
U Centru za socijalni rad u Banjaluci mesečno stigne od 15 do 20 prijava zbog zlostavljanja dece u porodici. Najčešći uzroci zbog kojih roditelji zanemaruju i zlostavljaju decu su kada je jedan od roditelja ovisan o alkoholu ili narkomaniji, ali i kada su poremećeni bračni odnosi i poremećeno mentalno zdravlje. U Centru za socijalni rad kažu da se ne može reći da su socijalni status i obrazovanje roditelja faktori koji utiču na zanemarivanje ili zlostavljanje dece u porodici.
