Izvor: Blic, 04.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od Srbije 5.000 tona kukuruza
BANJALUKA - Čelnici direkcija za robne rezerve RS i Srbije Radovan Samardžija i Slobodan Damjanović potpisali su juče ugovor o pozajmici 5.000 tona kukuruza koja je namenjena farmerima u Srpskoj za saniranje posledica suše. Ministar trgovine i turizma RS Predrag Gluhaković rekao je će kukuruz farmerima biti podeljen na osnovu spiska koji treba da sastavi Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS, ali nije želeo da precizira kada bi ta žitarica trebalo do stigne do krajnjih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << korisnika.
„U narednih 15 dana treba da rešimo tehničke detalje ovog ugovora koji se odnosi na davanje naše bankarske garancije da ćemo u slučaju bilo kakve nepredviđene situacije moći isplatiti pozajmicu po cenama koje su tada bile na novosadskom tržištu. Vlada bi u četvrtak trebalo da odluči na koji način i po kojoj ceni će farmeri platiti kukuruz, kao i o načinu plaćanja kukuruza Direkciji za robne rezerve Srbije", rekao je Gluhaković.
On je naveo da kilogram kukuruza u Srbiji košta 0,41 KM, ali da zbog troškova prevoza i skladištenja, cena kilograma ove žitarice dostiže 0,48 do 0,51 KM po kilogramu. Inače, Srpska je dužna da pozajmicu Srbiji vrati u roku od šest meseci.
Direktor Direkcije za robne rezerve Srbije Slobodan Damjanović
potvrdio je da je „kukuruz spreman da pređe granicu, ali da se još samo čeka dobijanje bankarske garancije". Iako nadležna ministarstva još nisu utvrdila koliko će farmera u RS moći da kupi kukuruz pozajmljen iz Srbije, predsednik Udruženja poljoprivrednika RS Vladimir Usorac kaže da je 5.000 tona dovoljno da smiri trenutnu situaciju na tržištu.
„Najbitnije je da kukuruz bude uvezen što pre i da cena ne bude veća od 0,40 KM po kilogramu jer se samo tako mogu smiriti cene na tržištu. Svaka cena koja premaši taj iznos bila bi previše za farmere, pogotovo kada se uzme u obzir da kukuruz na novosadskom tržištu košta oko 30 pfeniga po kilogramu", kaže Usorac.
Direkcija i dalje bez carinskog broja
Budući da Direkcija za robne rezerve RS još nema svoj carinski broj, zbog čega ne možemo da uvezemo robu, napravili smo takozvani ad hok posao i odabrali najkvalitetnijeg špeditera da bismo uvezli kukuruz iz Srbije", rekao je Gluhaković jer „ako budemo čekali Upravu za indirektno oporezivanje BiH da dobiju carinski broj, proći će svi rokovi". Zahtev za izdavanjem novog carinskog broja Direkcija je UIO BiH podnela tek 15. avgusta.
