Izvor: Blic, 11.Dec.2017, 21:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
OPSTAJU U SVIMA SEOBAMA I RATOVIMA Ljudi iz ove porodice su DUGOVEČNI
Mnogi veruju da su članovi familije Jevtić i Šimšić iz sela Staniševca kod Višegrada vrlo dugovečni. Potkrepljuje se to i dokumentima iz turskog popisa i deftera iz 1604. godine u kome se pominje prezime Jevtić, porodice koja je jedina u višegradskom kraju opstala na ovim prostorima u svim seobama, bunama i ratovima.
Jedan od dugovečnih Jevtića je i Miloje, devedesetogodišnji vitalan i živahan starac koji živi na samom ulazu u selo Staniševac.
- Moj deda >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Neđo živeo je 105 godina, drugi deda Mile više od 90, a naša Slavka skoro 90 napunila, a njen brat Đole napustio ovaj svet sa 92 godine. Mnogo je takvih Jevtića, dugovečnih ali i Šimšića, koji su poreklom od naše familije - priča Jevtić.
Milojevo objašnjenje ovog fenomena je jednostavno. Kaže da su tada ljudi bili pravedni, da su verovali i molili se Bogu, nisu psovali kao neki danas, a svake nedelje je neko iz višečlanih porodica išao na svetu liturgiju u manastir Dobrun.
- U srećna vremena u našoj familiji, gde su gazde bili Miloš, Milorad i ja bilo je od 12 do 18 čeljadi. U selu se dimnjak dimio iz 36 kuća, a u njima je živelo oko 150 duša - objašnjava čiča Miloje.
On veli da su to bili pravi domaćini koji su imali i po 180 ovaca. Kaže da su pitali Milorada koliko mu je stado, a on odgovorio: “Ko će mu ga znati, nisam brojao”.
Pored ovaca ovo domaćinstvo je imalo i po šest muznih krava, dva para volova i oko 60 koza.
Miloje priča da je odjednom vlast donela odluku o zbrani gajenja koza jer navodno brste šumu.
- Bio je to težak udarac na sitorinju jer je koza bila sirotinjska majka. Narod je odmah spevao pesmu, koja se krijući pevala: „Druže Tito, dobro naše, gazda i sad konja jaše, a siroma kozu ima, ona mu se oduzima - setio se Jevtić ovih stihova.
Starina priča kako u samoći, a bez žene je 12 godina, razmišljao o nekim, za njega boljim vremenima.
- Zdravo se živelo, jeo se mrs, sir i kajmak, za posek se pripremalo meso od četvoro-petoro krmadi , plus pastrma od ovaca i koza, a i rakije je bilo za slavlja i svetkovine. Svaki domaćin imao kazan, šljiva požegača dobro rađala. Sad ni ona ne rađa – jer voćka ne rodi gde nema ljudi - mudruje starina.
Starački dani neosetno teku
U kući na osami Milorad provodi vreme čitajući knjige, istorijske, bez naočara, jer još dobro vidi, sluša radio, TV aparat nema jer nema ni penziju, a u dokolici nahrani psa Žuću i „popriča“ se s njim.
Navrate mu, ponekad lovci, šumar dođe i do njegove kuće, banu policajci, a najviše se obraduje rodbini i prijateljima. I tako mu starački dani neosetno teku, piše BN.
