Izvor: Blic, 30.Okt.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema traga o uplati 2,5 miliona KM
BANJALUKA- Komisija za reviziju privatizacije RS nije pronašla bilo kakav trag da je "Banka jugoistočne Evrope” uplatila ugovorenih 2,5 miliona KM za 20 odsto državnog kapitala u Razvojnoj banci Banjaluka, saopštio je juče predsednik Komisije Borislav Bijelić.
On je na pres konferenciji rekao da Komisija smatra da postoji osnov sumnje da je prilikom privatizacije ove banke, nastala šteta po javni interes, te da će predmet dostaviti nadležnim organima. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Bijelić je naveo da je državni kapital prodat za 4,1 milion KM, pri čemu je kupcu omogućeno da uplati 1,6 miliona KM za vrednost 80 odsto kapitala, a da za preostalih 20 odsto kapitala uplati 2,5 miliona u naredne dve godine.
"Međutim, nismo uspeli da pronađemo trag da je uplaćeno 2,5 miliona KM. Sada istražioci treba dalje da ispitaju celi slučaj”, objasnio je Bijelić. On je podsetio da pre privatizacije nije procenjena vrednost državnog kapitala banke, a da je revizorska kuća, koju je angažovala Komisija, procenila knjigovodstvenu vrednost na 13,8 miliona KM zaključno sa 31. decembrom 2002.
"Sumnjamo da pri izboru kupaca nije izabran najbolji ponuđač, a da su kupcu date dodatne pogodnosti, čime su ostali diskriminisani. Komisija sumnja i da je bilo nameštanja za unapred poznatog kupca ove banke”, dodao je Bijelić.
Nekadašnju Razvojnu banku Banjaluka kupila je 2002. filijala Banke jugoistočne Evrope na osnovu odluke Ministarstva finanisija i saglasnosti Vlade RS na čijem čelu je bio Mladen Ivanić. Vlasnik Banke za jugoistočnu Evropu je poznati američki biznismen srpskog porekla Majkl Đorđević. Tada je javnosti saopšteno da je prodato 80 odsto kapitala banke za 1,6 miliona KM. Tri godine posle Đorđević prodaje 92,4 odsto kapitala ove banke "Novoj Ljubljanskoj banci” za 50 miliona KM.
Tadašnji ministar finansija RS Simeun Vilendečić tvrdi da je Razvojna banka Banjaluka privatizovana u skladu sa zakonom. "Ugovorom je bilo definisana prodaja 80 odsto kapitala za 1,6 miliona KM. Za ostalih 20 odsto je bilo navedeno da će država, ako odluči da proda, tražiti najmanje 2,5 miliona KM. Šta se posle dešavalo sa tih 20 odsto kapitala-ne znam, jer sam 2003. otišao sa pozicije ministra”, kaže Vilendečić. Do zaključenja ovog broja nismo uspeli dobiti Ivanićev komentar.
Na sajtu NLB Razvojne banke Banjaluka navodi se da je spajanjem LHB banke i Razvojne Banke Jugoistočne Evrope, od 1. aprila 2006. ove dve banke počinju poslovanje pod imenom NLB Razvojna banka. "Završetkom procesa spajanja, banka je započela novu fazu razvoja sa mešovitim kapitalom, od čega je 50,58 odsto kapital NLB Grupe, 28,99 odsto kapital LHB banke, 6,22 odsto kapital Vojvođanske banke, a ostalo su akcije Republike Srpske i drugih akcionara”, podaci su NLB Razvojne banke. U ovoj banci juče nisu komentarisali navode Komisije za reviziju privatizacije RS, a u Agenciji za bankarstvo RS nismo dobili odgovor o sudbini 20 odsto državnog kapitala Razvojne banke.
Komisija za reviziju privatizacije ustanovila je još i da je procedura prodaje državnog kapitala Privredne banke ad Doboj za 550.000 KM Pavlović banci potpuno ispoštovana i da je izabran najbolji ponuđač među više zainteresovanih.
Međutim, ni za ovu banku nije prethodno urađena procena vrednosti, a revizorska kuća u angažmanu Komisije je procenila knjigovodstvenu vrednost na 5,86 miliona KM zaključno sa 31. decembrom 2001.
Nezakonita prodaja nekretnina
Predsednik Komisije za reviziju privatizacije RS Borislav Bijelić je da Komisija sumnja da je imovina Šumskog gazdinstva
"Jahorina” Pale, koja se nalazi na teritoriji Hrvatske prodata protivzakonito, čime je nastala šteta za javni interes. "Reč je o atraktivoj nekretnini, a predmet ćemo takođe dostaviti
nadležnim organima”,naveo je Bijelić.
Na pitanje da li će Komisija uraditi i reviziju privatizacije naftne industrije RS i eventualno proslediti izveštaj Tužilaštvu BiH, Bijelić je rekao da za to trenutno ne postoji zakonski osnov.
"Vlada RS treba prvo da donese podzakonski akt na osnovu kojeg bi radili revizije privatizacija po novom zakonu. U svakom slučaju, nema smisla ni donositi taj akt, pre nego što uradimo stare privatizacije”, dodao je Bijelić koji očekuje da će sa starim predmetima završiti sredinom naredne godine.
