Izvor: Blic, 23.Dec.2016, 21:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nejaka pleća malih preduzeća: Privreda u BiH na ivici KLINIČKE SMRTI
Sa nekoliko hiljada, koliko ih je bilo pre rata, broj velikih preduzeća u BiH pao je na manje od 200.
Stručnjaci upozoravaju da, dugoročno gledano, privreda jedne države ne može da egzistira i prosperira na malim privrednim društvima.
A takvih je u BiH lane bilo više od 24.000, dok je broj velikih preduzeća iznosio tek 192, a srednjih 1.070, pokazali su podaci Agencije za statistiku BiH.
Ekonomisti objašnjavaju da male firme, bez obzira na njihov broj, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ne mogu da budu nosilac privrednog razvoja, odnosno da su one samo nužno rešenje.
– Ekonomija se ne može razvijati bez velikih sistema, koji su u stanju da povuku ozbiljne poslove. Mala preduzeća su tu da ih podrže, čime će i njihov opstanak biti izvesniji – kaže ekonomista Zoran Pavlović.
Dobrim primerom njihove saradnje navodi praksu u severnoj Italiji, gde su mali proizvodni kapaciteti povezani u asocijacije koje pregovaraju sa velikim preduzećima.
– Bez takve saradnje domaća industrija u budućnosti nema dobre izglede – kaže Pavlović.
U proteklih nešto više od dve decenije, u BiH je posebno krahirala metalska industrija, koja je pre rata bila najrazvijeniji deo domaće privrede. Danas se i te kako uspešnim smatraju preduzeća u ovoj oblasti i rudarstvu koja zapošljavaju više od 1.000 radnika, dok je svojevremeno broj zaposlenih išao i do 21.000, što je bio slučaj sa zeničkom železarom.
U metalskoj industriji pre rata je bilo zaposleno oko 225.000, a trenutno svega 26.000 radnika, što je posledica kontinuiranog gašenja preduzeća u ovom sektoru.
Predsednik Sindikata metalske industrije i rudarstva RS Tane Peulić podseća da je u ovoj oblasti samo u protekloj deceniji likvidirano oko 100 firmi, ted a je njihov broj sa 140 sveden na 40.
Kooperacija
U Privrednoj komori RS kažu da je dobro to što privredna društva prelaze iz srednjih u velika, a koja vežu mala preduzeća kao kooperanti.
– Na taj način zajedno nastupaju na tržištu. Velika preduzeća, naime, teško sama mogu da zaokruže process proizvodnje. Takođe, treba obezbediti uslove da privrednici hrabrije ulaze u nove poslove, čime bi se povećalo učešće industrijske proizvodnje u BDP, zapošljavanje, izvoz – kaže portparol ove komore Vladimir Blagojević.
