Izvor: Blic, 23.Mar.2009, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naše potrebe svedene na animalne
Miodrag Živanović
Ne vidim mogućnost za bilo kakve promene u društvu, jer naši intelektualci imaju dominantno dve osobine - poltronstvo i konformizam. S druge strane, mlade generacije su opterećene velikom dozom nacionalizma, a univerzalne vrednosti su im na poslednjem mestu, ocenjuje u intervjuu za „EuroBlic” profesor na banjalučkom Filozofskom fakultetu.
On kaže da su ljudske potrebe, ne samo u BiH nego na celom zapadnom Balkanu, svedene na animalne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << potrebe. „To je logika u kojoj je bitno da u kući imamo vreću brašna, karton ulja i da imamo živu glavu na ramenima. To su vlasti prepoznale i obezbedile nam tu vrstu potreba. Zapravo, mi smo amorfno društvo”, objašnjava Živanović.
Zašto naša akademska zajednica ćuti? Zašto ne reaguje na društvene pojave?
- Mislim da je problem širi. Reč je o akedemskoj zajednici i mladoj generaciji uopšte. Već duže živimo u vremenu apsolutne inverzije - najprogresivniji deo našeg društva su penzioneri, a najkonzervativniji su univerziteti. Na zapadnom Balkanu univerziteti su postali činovničke, birokratske institucije koje su, nažalost, i dalje pod kontrolom vladajućih struktura. Ta kontrola je neformalna. Sve je to upakovano u ambalažu takozvane autonomije univerziteta. Pošto je reč o neformalnom uticaju, događa se da su zapravo univerziteti, generalno gledano, ipak pod tim jakim uticajem ili se nalaze u komfornoj poziciji. Dakle, akademska zajednica neće da se zameri različitim vladama, ministarstvima. Čuva tu svoju komfornu, ali i sterilnu poziciju. Na prste jedne ruke mogu se nabrojati oni pojedinci koji ipak dižu glas protiv diskriminacije, nekompetencija kod onih koji odlučuju o našim sudbinama. To su pojedinci koji su izvan političkih partija. Drugi nivo je izostanak razvijene društvene kritike, i to je vezano za subjektivni faktor. Najveći broj nastavnog osoblja na univerzitetima je jednostavno takvog mentalnog sklopa da nemaju nikakav otklon od uticaja vlasti. Oni se uglavnom ponašaju introvertirano, gledaju kako će što lakše ili što bezbolnije preživeti svoje akademske dane. S druge strane, što je paradoks, mladi ljudi su pasivni i nezainteresovani.
Zašto su mladi nezainteresovani? Ima li tu i odgovornosti profesora koji ne promovišu vlastiti stav?
- Mladi ne mogu biti nukleus budućeg razvoja ako ne prezentuju žestoku kritiku postojećeg stanja. Zašto nedostaje kritički odnos kod njih? Kao što sam rekao, mladi su najviše opterećeni nacionalizmom o čemu postoje i istraživanja. Zatim, jedan deo mladih je jednostavno razočaran i samo želi da ode odavde. Preostali deo omladine, a njih je u promilima, želi istinski angažman na promenama. Međutim, da bi to uradili, moraju ući u političke partije koje su kod nas liderske, a ne demokratski uređene. Političke stranke mladim energičnim ljudima samo ponište energiju ili čak gore - mladi postaju klonovi svojih lidera. Dakle, šta onda raditi? Potreban je dugoročan pešački posao da bi se veliki kamen pomakao sa mesta. Prvo nam treba denacifikacija društva, pa tek onda sve ostalo.
Da li je to onda vlast razvila svoje mehanizme koji u korenu mogu saseći bilo kakvu pomisao na pobunu i nezadovoljstvo?
- To je više problem svesti svih nas. Posle stravičnog rata, na ovim prostorima ljudske potrebe su svedene na animalne potrebe. Ljudima je bitno da imaju nešto pojesti i da im je živa glava na ramenima. To je danas postalo sasvim prirodno i dominantno u svesti prosečnog građanina. Zato i nema pobuna. Naše vlasti su to prepoznale i svima obezbedila po vreću brašna i karton ulja. Zapravo, mi smo amorfno društvo koje je svedeno na status životinja. Niko ne pita da li postoji potreba da se mladi školuju u inostranstvu, da li neko hoće da se bavi strukom, naukom, pozorištem... Postoje ljudske potrebe koje su šire od hrane.
Postoji li bilo kakva alternativa?
- Alternativa je revolucija, pa makar i neuspela. Ljudi moraju shvatiti da imaju pravo da kažu ono što misle, a ne da drugi odlučuju u njihovo ime. U suprotnom, ova žvakaća guma može da se razvlači još godinama.
Akademija nauka promoviše političke stavove
Kako ocenjujete delovanje Akademije nauka i umetnosti RS?
- Prvo, sve akademije nauka u normalnim državama su institucije koje sabiraju pamet, znanje, energiju, vizije, odnosno najkvalitetnije ljude iz različitih naučnih disciplina. Akademija nauka i umetnosti RS nije prava akademija u tom smislu, jer je to etnička akademija. Postoji još jedan problem, jer najveći deo akademika ne živi u RS, nego u Beogradu i u drugim gradovima Srbije. Ta akademija više služi za promovisanje etničke matrice i političkih stavova o očuvanju RS. U stvari, to je jedna parainstitucija političkog karaktera.
U BiH deluju tri jednopartijska sistema
Profesor Miodrag Živanović tvrdi da u BiH postoje tri jednopartijska sistema, zbog čega je i nemoguće da akademska zajednica krene u borbu za promene. „Ne postoji prostor gde bi se energija malog dela mlade generacije mogla realizovati. Po svemu sudeći, stvari će se odvijati u pravcu koji će pokazati da su etničke zajednice veće nego u ratu. Imaćemo samo srpske, hrvatske i bošnjačke političke partije, a već imamo takve klubove u parlamentima. Nama treba četiri-pet izbornih ciklusa, odnosno 15-20 godina za tu deblokadu”, ocenjuje Živanović.
