Izvor: Blic, 04.Feb.2009, 06:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nada u brze kredite i povoljnije kamate

BANJALUKA - Dokument Vlade RS za ublažavanje negativnih efekata svetske ekonomske krize je uopšten i nema tačnih podataka o uticaju na naše tržište. U merama, o kojima se još nije izjasnio nedavno formirani Ekonomski forum RS, ne postoji ni analiza o tome kakav efekat će imati ova strategija na privredu.



Dok privrednici na javnim raspravama ponavljaju da su krizu osetili još letos neobnavljanjem ugovora o novim isporukama, Vlada je u dokumentu navela pretpostavke >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i procene da će negativan uticaj osetiti grane koje najviše izvoze. Na tom spisku su sektori metalne i drvoprerađivačke industrije, tekstila, kože i obuće, rudarstva i saobraćaja.

Vlada je mere fokusirala na Investiciono-razvojnu banku RS koja, po usvojenom planu, ove godine treba da plasira oko 300 miliona maraka u vidu sedam kreditnih linija i u hartije od vrednosti. Vlada je predložila da se fond za kredite iz IRB lokalnim zajednicama za nove projekte i povećavanje zaposlenosti poveća za 20 miliona, odnosno da iznosi 44,9 miliona KM.

Osim postojećih, posredstvom IRB RS treba da budu kreirane kreditne linije za one privredne grane koje imaju cilj zadržavanje postojećeg nivoa zaposlenosti, prvenstveno za kožarstvo i tekstil. „Traži se mogućnost da se posredstvom IRB RS omogući dobijanje 'brzih kredita’ sa fiksnom kamatom od šest odsto i grejs periodom od jedne godine preduzećima iz oblasti tekstila, kože i obuće, a koja imaju programe za zapošljavanje i održavanje postojećeg broja radnika”, navedeno je u predloženim merama Vlade. Takođe, planirane su kreditne linije po kojim bi komercijalne banke radile otkup potraživanja po izvoznim poslovima i potraživanja proizvođača. U okviru postojećih linija IRB RS predviđeno je povećanje gornje granice i rokova otplate za kredite za obrtna sredstva, isključivanje obaveza sopstvenog učešća kod kredita za početne aktivnosti i mikrobiznis u poljoprivredi. Biće razmotrena i mogućnost kreditiranja studenata novcem iz IRB RS.

Iako je Vlada u dokumentu konstatovala da ohrabruje činjenica da je bankarski sistem u RS i dalje stabilan i da finansijski sektor nije pretrpeo gubitke zbog neadekvatnih garancija plasmana, planirana je podrška finansijskom sektoru posredstvom IRB RS i to odobravanjem subordiniranih kredita i učešćem u dokapitalizaciji.

U Investiciono-razvojnoj banci RS kažu da su upoznati sa predlogom mera Vlade RS i radiće na njihovom sprovođenju u skladu sa zaduženjima. „O merama, za čiju realizaciju smo zaduženi, ne možemo ništa više govoriti dok ne bude razrađen i prihvaćen plan za njihovu upotrebu”, rečeno nam je u IRB RS.

Narodni poslanici razmatraće ovaj dokument na posebnoj sednici u ponedeljak, 9. februara.

Ajanović: Uvažiti sugestije privrednika

Javne rasprave o merama Vlade RS za ublažavanje posledica svetske ekonomske krize dale su zadovoljavajuće rezultate, izjavio je ministar nauke i tehnologije RS Bakir Ajanović. „Prijatno smo iznenađeni inicijativom privrednika koji su dali jako dobre sugestije”, rekao je Ajanović, koji je protekla dva dana sa ministrom rada i boračko-invalidske zaštite Boškom Tomićem učestvovao na tribinama u šest opština grada Istočnog Sarajeva. Po njegovim rečima, najviše sugestija šta bi trebalo promeniti u vladinim merama stiglo je od drvoprerađivača. „Nastojaćemo da ove sugestije ugradimo u vladine mere, a opštine imaju zadatak da sačine svoje mere”, dodao je Ajanović.

Privredi 1,6 milijardi KM

Vlada ističe kako je za 2009. planirano da se obezbedi ukupno 1,6 milijardi KM u vidu ulaganja i podsticaja privredi RS. Zagarantovano je 211 miliona KM kreditnih linija iz IRB za realni sektor i 85,6 miliona KM u HOV. Planirano je 667,3 miliona KM javnih investicija, 80 miliona KM za podsticaj poljoprivrednoj proizvodnji iz budžeta RS, deset miliona maraka za sufinansiranje podsticaja izvoza.

Podsticaj poljoprivredi

Ministar trgovine Predrag Gluhaković podsetio je u Bijeljini da će poljoprivrednim proizvođačima biti obezbeđeno 10.000 tona dizela, te 20.000 tona veštačkog đubriva. Ministar industrije i energetike Slobodan Puhalac izjavio je u Bijeljini da su mere Vlade na ublažavanju efekata krize u pravcu maksimalne restrikcije javne potrošnje.

Lj. Lj.

Nastavak na Blic...

Capital.ba: EKSLUZIVNO: Dokument “Mjere za ublažavanje posljedica krize na RS”