Izvor: Blic, 29.Jan.2018, 19:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NEMA PARA ZA SALONE Po nameštaj kod majstora, tehniku traže na BUVLJAKU
Građani Srpske gotovo da i ne kupuju nameštaj, ako je suditi po zvaničnim statističkim podacima.
Tako je već duže vreme zvanična godišnja potrošnja za ove namene oko 62 miliona maraka, što znači da je po glavi stanovnika tek 57 maraka. Za te pare je moguće kupiti, recimo, jednu stolicu.
Ipak, situacija nija takva i izdavajanje za opremanje domaćinstva je definitivno veće zbog nabavke kod majstora, koji nisu u legalnim tokovima (ne izdaju račune), te kod >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sve masovnijeg snabdevanja polovnom robom na buvljacima.
- Danas su retki oni koji odu u salon nameštaja i kupe kuhinju. Uglavnom je naruče po meri kod majstora, a većina njih nisu registrovani kao poreski obveznici. To znači da je ta potrošnja veća, ali ne kakva je bila pre rata, kada je naša platežna moć bila veća - kaže Murisa Marić, predsednica Udruženja potrošača „Don“ iz Prijedora.
Jeftinija varijanta
Kupovina kod majstora i polovnog nameštaja na buvljaku je, kako kaže, znatno jeftnija.
- Osim toga, ljudi mahom kupuju polovnu belu tehniku na buvljaku jer je ona uvezena mahom iz Nemačke i rađena je za njihovo tržište. Ta roba je mnogo kvalitetnija od one koja se prodaje na našem tržištu - objašnjava Marićeva.
Dodaje da u zvaničnu statistiku sigurno ne ulazi i veći deo pokućstva koji građani, naraočito iz severozapadnog dela Republike Srpske, kupuju u zagrebačkoj robnoj kući IKEA.
Da zvanična statistika ne odražava stvarno stanje na tržištu sumnja i sekretar Udruženja šumarstva i prerade drveta u Privrednoj komori RS Lazo Šinik.
- To su sigurno podaci iz salona nameštaja i trgovina koji prodaju nameštaj. U to ne ulazi ono što građani nabave kod majstora i polovni nameštaj - kaže Šinik.
Kvalitet
Iako je drvna industrija u Republici Srpskoj prosperitetna grana i ima suficit, kvalitet nameštaja je znantno niži nego pre rata.
- Kada sam se oženio 1981. godine nabavio sam nameštaj. Većinu stvari nisam menjao od tada, a prošlo je 37 godina. Danas je vek trajanja mnogo manji - dodaje Šinik.
Sanja V. iz Banjaluke, koja je sa suprugom pre četiri godine kupila stan, kaže da je kuhinju, trepezarijski sto sa stolicama, kupatilski nameštaj i ormare kupila kod jednog majstora iz Čelinca.
- Nakon što sam obišla sve salone nameštaja i videla cene, odnosno da bi to bio prevelik trošak za koji bih morala uzeti još jedan kredit, odlučila sam da, po preporuci, naručim nameštaj. Izašlo me je za oko 2.000 maraka jefitinije, a i to nisam odjednom kupila, već postepeno - objašnjava Sanja.
Rekordni rezultati
Drvna industrija u Republici Srpskoj već nekoliko godina beleži rekordne rezultate. Za prošlu godinu još nisu objavljeni zvanični podaci, ali ćemo biti u suficitu nekoliko stotina miliona KM.
Nameštaj iz Republike Srpske najvećim delom odlazi u Nemačku, zatim u Italiju, Srbiju i Hrvatsku. Osim toga, izvozimo parket, podove i različite drvene građe.
Proizvođači kažu da su zadovoljni ako se uzme u obzir jaka kokurencija na evropskom tržištu i činjenica da preduzeća iz ove oblasti teško dolaze do sirovine.
Povećan izvoz
Po poslednjim podacima, izvoz nameštaja iz Bosne i Hercegovine za 9 meseci ove godine iznosio je 374,7 miliona KM i veći je za 14 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Prema analizi Asocijacije drvne industrije i šumarstva Spoljnotrgovinske komore BiH, izvoz nameštaja je učestvovao sa 38,8 odsto u ukupnom izvozu drvne industrije.
Najviše su se izvozila sedišta i delovi od drveta, nameštaj za trpezarije i dnevne sobe, nameštaj za spavaće sobe, te drveni kuhinjski i kancelarijski nameštaj.
.jpg)
