Izvor: Blic, 09.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mukotrpan put do evropske diplome
BANJALUKA - Zakon o visokom obrazovanju na nivou države na koji se čekalo skoro četiri godine samo je okvir za reformu u ovoj oblasti, ali nije rešenje za nagomilane probleme, smatraju univerzitetski radnici. Takođe, naglašavaju da usvajanje Zakona neće doneti evropske diplome na tanjiru i podsećaju da fakultete u BiH niko nije sprečavao da i do sada sprovode bolonjske principe i bore se za konkurentnost.
Važno je imati zakon, makar on bio i žrtva prevelikih kompromisa, smatra >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prorektor Univerziteta u Tuzli Mirsad Đonlagić i naglašava da je visoko obrazovanje predugo bilo talac politike. Kaže da se vlasti, na bilo kom nivou, ni sada dovoljno ne brinu o ovom segmentu obrazovanja, ali da fakulteti mogu mnogo toga sami da urade.
Đonlagić, naime, objašnjava da usvajanje zakona uopšte ne znači da su nam sva vrata otvorena i da nam je u stvari ostalo malo vremena za praktično sprovođenje bolonjskog procesa.
- Mi smo na našim fakultetima pokušali nešto da uradimo pa smo pre nekoliko godina počeli sa sistemom školovanja četiri plus jedan, kreditnim sistemom i slično. Uspeli smo da harmonizujemo nastavne planove i sada "proizvodimo" diplome koje su svugde priznate, osim diploma lekara u SAD - kaže Đonlagić.
Objašnjava da se to može postići primenjivanjem Lisabonske deklaracije i sklapanjem bilateralnih sporazuma sa institucijama van BiH, kako bi naše diplome bile validne u startu.
- Zakon možete napisati kako hoćete, ali ako imate loše nastavnike, uslove školovanja, program koji je loše koncipiran, zakon vam neće pomoći da diplome budu priznate. Sve to mora biti sa referencom, sertifikatom i akreditacijom, onako kako to Evropa traži - kaže Đonlagić.
On smatra i da u BiH o Bolonji mnogo govore oni koji malo znaju, kao i da je pitanje koliko je taj proces zaista ušao na fakultete.
- Teško je shvatiti da se o tome na univerzitetima ne može postići saglasnost jer je to njihova budućnost - kaže Đonlagić.
Rektor banjalučkog Univerziteta Stanko Stanić tvrdi da je i Zakon o visokom obrazovanju RS dobra osnova za sprovođenje Bolonjske deklaracije jer neki od ovdašnjih fakulteta već rade po Bolonji, sklapaju bilateralne sporazume o saradnji, razmenjuju studente i profesore i uvode novi sistem školovanja. On, međutim, ne spori da se radi o malom broju visokoškolskih ustanova i naglašava da nijedan zakon fakultetima neće preko noći obezbediti "evropsku budućnost".
- Imamo pojedinačnih slučajeva da su naše diplome, doduše uz brdo dokumentacije, priznate u Evropi, ali se to još ne događa po automatizmu. Još ne postoji saglasnost studijskih programa da bi priznavanje išlo tako lako, a uslov za to je da univerziteti dokažu svoj kvalitet koji će podrazumevati i kvalitet diplome. Sve to je dug proces - kaže Stanić.
On naglašava da Bolonja podrazumeva i uspostavljanje istih uslova i standarda na svim fakultetima i mobilnost studenata pre svega u BiH, što znači da, naročito istorodni fakulteti, ne mogu imati različite sisteme školovanja.
Stručnjaci smatraju da sprovođenje Bolonjskog procesa i zakona znači obimnu i ozbiljnu analizu mreže i kvaliteta visokoškolskih ustanova u BiH, s ciljem racionalizacije.
Novine u narednoj školskoj godini
U narednoj školskoj godini svi fakulteti u RS trebalo bi da pređu na novi, trociklusni način školovanja koji podrazumeva sistem 3+2 ili 4+1, što znači da će studenti dobijati diplome nakon pet godina. Postoji mogućnost da se diploma dobije i nakon prve tri ili četiri godine školovanja, odnosno prvog ciklusa, ali će s njom moći da se obavljaju samo osnovni, stručni poslovi, bez mogućnosti kandidovanja za ozbiljnija stručna i naučna zanimanja. Sa mastera, ili drugog ciklusa, moći će se direktno na trogodišnje doktorske studije, dok dosadašnjeg magistarskog studija više neće biti.
Predviđeno je i rasterećenje studenata po semestrima, u smislu manjeg broja predmeta i manje sedmičnih predavanja. Još nije rešena praksa u toku studiranja koja sada studentima u BiH najviše nedostaje, ali će biti povećan broj časova vežbi za rešavanje praktičnih problema.
Namera je da se uvede i sistem kontinuiranog testiranja studenata jer se to na nekim fakultetima pokazalo kao dobro. Nakon nekoliko testova, moguće je da studenti koji pokažu dobre rezultate budu oslobođeni završnog polaganja ispita.
