Izvor: Blic, 15.Maj.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mrtvac se vratio kući
GRADIŠKA - Kada je posle 29 godina Slavko Vidović (75) iz Čatrnje kod Gradiške odlučio da zakuca na kućna vrata i potraži suprugu Milanu, kćerke Zdenu, Spomenku i Ankicu koje je ostavio bez pozdrava i nije im se javljao na potrage i pozive, naišao je na nesvakidašnja iznenađenja.
U matičnom uredu opštine Gradiška gde je zatražio rodni list, dobio je zaprepašćujući odgovor.
- Službenica mi je rekla da je Slavko (Andrije) Vidović, rođen 19. oktobra >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 1936. godine, to jest ja, umro 1. februara 1985, a Osnovni sud u Gradiški je moju smrt pravosnažnim rešenjem proglasio 17. oktobra 2003. pod brojem R 69/02. Tako sam umesto rodnog lista dobio izvod iz matične knjige umrlih koji nosim kao lični dokument - počinje svoju priču Slavko koji je nakon ovog šokantnog saznanja od suda zatražio ponavljanje postupka. Kako je došlo do toga i ko je, sa kakvim dokazima, pokrenuo proceduru njegovog proglašenja umrlim, Slavko ne zna jer svih ovih godina nije imao nikakav kontakt sa porodicom niti bilo kim iz Čatrnje.
- U Crnu Goru sam otišao 1980. da radim na građevini, najpre u Stari Bar, potom u Ulcinj i druga mesta. U početku sam porodici slao nešto para i zameo joj trag zbog nesporazuma sa suprugom, nekih sumnji u naše odnose... Sada shvatam da to i nije bio neki čvrst razlog, ali, eto, desilo se. Dugo sam razmišljao o kćerkama i svemu, ali vreme je činilo svoje. Znam da su me tražili na svaki način, ali sada sam odlučio, teran emocijama i greškama iz mladosti, da se ukažem u selu. Mislio sam da ću doći kao čovek, a ovako je ispalo da se ukazao duh jer su svi verovali da sam mrtav - priča Vidović.
Po dolasku u Gradišku smestio se u motelu „Most", pored Autobuske stanice, a vlasnik ovog objekta Sveto Veljkić, saznavši za Slavkovu životnu priču, besplatno mu je ustupio smeštaj i hranu dok ne reši probleme u vezi s dokumentima i dokazima da je živ. Svoj posed u Čatrnji Slavko je prepoznao tek uz pomoć suseda Ilije Savića kojeg je davno naučio zidarskom poslu. Sve je zaraslo u korov i šumu. Nigde ničega, samo tragovi temelja. Prema Ilijinom pričanju, Slavkova porodica je živa i zdrava, supruga je u Hrvatskoj, a kćerke u Sloveniji dobile su i decu tako da ima i unuke...
- Njegova porodica je živela u njihovoj kući do sredine rata, a onda su otišli u Hrvatsku i Sloveniju. Koliko znam, Milana, Slavkova supruga, i sada je sama i nedavno je ovde neko pričao da ju je video u Gradiški. Kuća je srušena u ratu i to je sve sada zaraslo, opustelo - ispričao nam je Ilija čiji su ukućani potreseni iznenadnim susretom.
- Kada sam otišao Zdena je imala 11, Spomenka 10, a Ankica osam godina... Gorim od želje da ih vidim kao i suprugu Milanu pa neka onda zapravo umrem, samo ne znam gde i kako da ih pronađem - kaže kroz suze ovaj starac koji je trenutno nastanjen u opštini Tuzi pored Podgorice i koji namerava da se vrati u Crnu Goru nakon što dokaže da je živ i dobije ličnu kartu.
Pričalo se da je ubijen, da se utopio u moru...
Dušanka i Smilja Savić, Ilijine majka i supruga, ispričale su nam da su Slavka dugo tražile njegova supruga i kćerke. Nikakvog glasa od njega nisu dobile. U selu se pričalo da je ubijen, da se utopio u moru, svašta... Niko nije verovao da je živ i sada smo svi šokirani.
