Izvor: Press, 20.Nov.2010, 01:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mandatar će možda biti iznenađenje!
Do sada se spekulisalo mnogim imenima, ali imamo i kandidate čija imena nisu pominjana u javnosti, pa može da se desi da neko od njih bude premijer
Predsednik Narodne skupštine RS i potpredsednik SNSD-a Igor Radojičić tvrdi da ta partija razmišlja da za mandatara odredi i nekog kandidata čije ime još nije pominjano u javnosti.Ne želeći da otkriva moguća iznenađenja SNSD-a, Radojičić najavljuje da će odluka o novom mandataru pasti naredne >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << nedelje, kada će Izvršni odbor preseći sva nagađanja koja traju od završetka izbora.
- Mnogo je onih koji bi rado uskočili u upražnjenu premijersku fotelju Milorada Dodika. To je nova situacija u odnosu na onu iz 2006. godine, kada se znalo ko će biti premijer - kaže Radojičić u intervjuu za Press RS.
A zna li se sada bar to da će premijer biti neko od sadašnjih ministara?
- O tom potom. O nekim imenima koja su već pominjana razgovaramo, ali neka su i rezultat spekulacija, ubacivanja i samopropagande. Razgovaramo i o nekim kandidatima o kojima se nije spekulisalo.
Dakle, moglo bi da se desi iznenađenje?
- Priča nije završena. To je trenutno najkonkretniji i najtačniji odgovor koji mogu da dam. Izvršni odbor SNSD-a naredne nedelje razgovaraće o tome i doneti odluku. Predsednik RS ima ustavni rok od deset dana da imenuje mandatara. On će biti iz SNSD-a i većina vlade će biti iz naše stranke. Logično je da nastavimo saradnju sa DNS-om i SP-om, ali ne zatvaramo vrata razgovorima ni sa drugim partijama o eventualnom učešću u vlasti.
Da li to znači da će još neka partija ući u Vladu?
- Nismo zatvoreni ni za koga i još neko može da bude u koalicionom bloku. Podsećam da smo 2006. godine imali 41 poslanika, ali smo se, ipak, odlučili na široku koaliciju. Napravili smo dvotrećinsku većinu koja je omogućila da vlada radi komotno. I sad imamo isti stav. Naravno, to znači da bi SNSD dobio manje mesta, ali uvek je bolje imati širu većinu koja može da nosi reforme u većem kapacitetu.
Čini se da mesta u Vladi ima još samo za SDS!
- SDS je zvanično poručio da će biti opozicija. Mi smo potpisali platformu o usaglašenom delovanju na nivou BiH, a entitetski nivo, osim konstituisanja Narodne skupštine RS, nije bio predmet razgovora.
Da li bi SNSD-u odgovaralo da ima SDS uz sebe na nivou RS?
- Nisam siguran da je to moguća situacija. Oni jesu najveća opoziciona stranka, ali videćemo da li ćemo u narednim danima imati nekih predloga s njihove strane.
Da li bi ulazak SDS-a u vlast na nivou RS otupio opozicionu kritiku, što bi SNSD-u sigurno odgovaralo?
- Pred RS je izuzetno izazovan, da ne kažem težak period. Iznad glava nam stalno lebde ustavne priče, sve su manje šanse da OHR ode i niko ne zna kada će se završiti ekonomska kriza. Čeka nas puno posla, a vlast mora da ima kapacitet da donosi i nepopularne odluke.
Koje, na primer?
- Čim se formira Vlada, sledi usvajanje budžeta i ekonomske politike. Nema dogovora o budžetskim okvirima za narednu godinu u BiH, jer državni nivo traži puno više novca. Nesumnjivo je da će biti veoma teško održati sadašnji nivo budžeta RS, a to znači da će morati da se ide i u restrikcije.
Ne najavljujete svetlu budućnost. Gde vam je optimizam?
- Oprezan sam, jer su opšti ekonomski trendovi nepredvidljivi. Izuzetno je teško planirati i za godinu unapred.
Zašto onda da SDS ulazi u tu priču i da zajedno sa SNSD-om ispravlja greške za koje ste vi krivi?
- Ne slažem se da smo mi krivi. Najveći deo ekonomskih problema koje imamo rezultat su globalnih prilika. Nismo ih stvorili, niti ćemo ih mi završiti.
Da li je takvo stanje uzrok za najavljene čistke u javnoj upravi?
- Javna uprava raste na svim nivoima. Imamo priču o neophodnosti osnivanja desetina novih agencija radi ispunjavanja evropskih standarda. To raste nesrazmerno domaćem kapacitetu finansija. Administracija raste, imamo pritisak evropskih integracija, a nemamo finansijski kapacitet da sve to iznesemo. Tu dolazimo do granice na kojoj moramo da kažemo da će nešto da trpi - ili brzina integracija ili ćemo morati nešto da režemo.
Pa zašto baš da režete u administraciji? Možda zato što je to najlakše?
- Moramo se opredeliti kako dalje. Nešto mora da se žrtvuje, a tek ćemo da vidimo da li će to biti zastoj u osnivanju novih agencija, zaustavljanje zapošljavanja, smanjenje primanja ili kresanje broja zaposlenih.
