Izvor: Blic, 01.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lošim propisom po pravima zaposlenih
BANJALUKA - Savez sindikata RS ne prihvata radnu verziju zakona o štrajku, jer je to udarac za radnike i guši svaki demokratski oblik borbe za radnička prava. Prema odredbama ovog zakona, za oko 60 odsto radnika zabranjen je štrajk, što je nedopustivo i takvog zakona nema u zemljama u okruženju - rekla je juče predsednica Saveza sindikata RS Ranka Mišić.
Ona je zatražila od Ministarstva rada i boračko-invalidske zaštite da obrazloži radnu verziju zakona i da o njemu raspravlja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Ekonomsko-socijalni savet RS.
„Po radnoj verziji zakona brojna zanimanja će imati ograničeni režim štrajka. To znači, ako se organizuje minimum procesa rada i poslodavac angažuje 70 odsto zaposlenih, onda nemate štrajk. Kod ograničenog režima trebalo bi da samo jedna trećina zaposlenih može da radi, a da svi ostali štrajkuju", objašnjava Mišićeva.
Kako navodi, po zakonu radnici neće smeti da štrajkuju u vreme kada se može naneti najveća šteta poslodavcu, što je pogrešno. Ona smatra da je to najbolje vreme, jer je poslodavcu tada cilj da što pre pregovara sa radnicima i pokuša da reši njihovo nezadovoljstvo.
„Međutim, ako se zabrani da radnici tada štrajkuju, onda oni automatski gube pravo na demokratski oblik borbe. Primera radi, štrajkuje se zato što nije isplaćena plata i - mada je zakon prekršen - radnik neće imati pravo da se bori. Ovo je nizak udarac", navela je Mišićeva.
Načelnik Odeljenja za rad i zapošljavanje u Ministarstvu rada i boračko-invalidske zaštite RS Borislav Radić rekao je da ne zna zašto je sindikalcima sporna radna verzija zakona o štrajku. Kako je naveo, čudi ga što je Savez sindikata RS reagovao javno, kada su trebali dostaviti svoje primedbe Ministarstvu.
„Ne stoji činjenica da je za 60 odsto radnika uskraćeno pravo na štrajk, jer svako ima pravo da štrajkuje u granicama i na način kako je to propisano zakonom. Svakako da ta borba ne može trajati neograničeno i vekovima, ali cilj je da u što kraćem roku radnici i poslodavac postignu dogovor", rekao je Radić. On je objasnio da je po ovom radnom materijalu svaki poslodavac obavezan da u roku od 60 dana od stupanja na snagu zakona donese akt kojim je dužan utvrditi minimalne uslove rada. Radić kaže i kako nije sporno ni to što poslodavac po stupanju na snagu zakona sam utvrđuje koliko radnika treba da radi dok traje štrajk.
„U oblastima kao što je elektroprivreda, šumarstvo, zdravstvo i obrazovanje neophodno je da se štrajk sprovodi u posebnim uslovima, dok je i po aktuelnom zakonu pripadnicima oružanih snaga zabranjen štrajk", rekao je Radić.
Zakon iz 1998.
Aktuelni zakon o štrajku RS usvojen je 1998. Kako objašnjavaju u resornom ministarstvu, vezan je za tadašnji sistem radnih odnosa, jer je RS 2003. počela reformu radnog zakonodavstva. Drugi razlog zbog čega se pristupilo izmenama ovog zakona je to što su kazne u dinarima.
