Izvor: Blic, 30.Maj.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lopovima olakšan posao zbog lošeg obezbeđenja
BANJALUKA - Dva radnika u dve banke u Banjaluci ukrali su više novca nego što su pravi pljačkaši odneli novca iz banaka prošle i ove godine u celoj Srpskoj. Taj odnos je 3,2 miliona KM naprema 223.627 KM. Glavni razlog je, slažu se i predstavnici agencija za obezbeđenje i policija, neadekvatan sigurnosno-zaštitni sistem u bankama.
Službenica „Rajfajzen banke" u Banjaluci Sanja Gvoždar-Meseldžija ukrala je prošle godine iz banke 1,1 milion evra tako što je mesecima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tajno prebacivala novac na svoj račun, a potom nestala. Uhapšena je u Srbiji i za par dana trebalo bi da bude izručena u Banjaluku.
Najsvežiji primer je još bizarniji - radnik obezbeđenja „Balkan investment banke" u Banjaluci Radenko Stojanović iz trezora banke uzeo je nešto više od milion KM, sakrio ispod odeće, rutinski predao smenu kolegi i na kraju, izlazeći iz banke, isplazio se sigurnosnoj kameri. Za Stojanovićem se još traga.
„Ovakve pljačke se pre nisu mogle desiti. Banke su imale dobre sigurnosne sisteme i nije bilo moguće da iz banke nestane novac, a da se to ne primeti u roku od 24 časa", kaže načelnik Kriminalističke policije u MUP RS Gojko Vasić.
Neverovatno i skoro nemoguće zvuči da je radnica banke mesecima prebacivala novac s jednog na drugi račun, a da te transakcije niko nije primetio. Nepojmljivo zvuči i to da je „Balkan investment banka" poverila samo jednom čoveku da čuva celu zgradu, što mu je olakšalo posao, pa je našao način da ukrade ključ od trezora i odšeta sa milion maraka.
Za obezbeđenje novca u bankama, kao i za transport novčanih pošiljki najveću odgovornost snose sami bankari, jer upravo oni odlučuju kakvo će fizičko i tehničko obezbeđenje angažovati. Da bi prošli što jeftinije, bankari nedovoljno ili veoma malo ulažu u bezbednosni sistem.
„Sve dok obezbeđenje budu posmatrali kao trošak, a ne investiciju može se očekivati još ovakvih i sličnih pljački", kaže Niko Sjerić, direktor „Centuriona", jedne od firmi koje se bave uslugama iz oblasti obezbeđenja. On sugeriše da bi u RS, po ugledu na neke susedne zemlje, trebalo zakonski regulisati minimalne mere obezbeđenja, koje bi primorale bankare i ostale koji transportuju novac da ulažu u kvalitet bezbednosnog sistema. Da je postojala adekvatna zaštita, najverovatnije da radnici „Balkan investment" i „Rajfajzen banke" ne bi opljačkali svoje firme.
Interesantno je da su u toku ove godine na meti pljačkaša banaka bile samo poslovnice „Balkan investment banke"- u januaru je iz filijale banke u Trnu ukradeno 48.000 KM, a u martu u Laktašima 36.000 KM. U Trnu i u Čelincu su evidentirani pokušaji pljačke. U službi za informisanje ove banke, međutim, nisu bili raspoloženi za razgovor o krađama i pljačkama banaka niti o tome koliko ulažu u bezbednosni sistem.
Pljačke banaka u 2007. u RS
Datum
Banka
Plen
13. mart
„Pavlović banka" Bijeljina
700 KM
26. maj
Pošta na Starčevici Banjaluka
2.135 KM
8. jun
„Gospodarska banka" Banjaluka
48.711 KM
18. jun
Pošta u Trnu, Laktaši
1.005 KM
24. septembar
„Razvojna banka" Pelagićevo
24.000 KM
24. septembar
„Nova banka" Pelagićevo
150 KM
25. oktobar
„Nova banka" Lopare
40.000 KM
30. novembar
„Nova banjalučka banka" Banjaluka
7.000 KM
8. decembar
UPI „Gospodarska banka" Banjaluka
14.966 KM
*Policija je u 2007. uspešno rešila slučajeve pljački „Pavlović banke" u Bijeljini i UPI „Gospodarske banke" u Banjaluci. Pljačkaši su uhapšeni i predati u nadležnost tužilaštvima.
.jpg)
