Izvor: Blic, 25.Avg.2008, 08:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kupovati samo obavezne udžbenike

BANJALUKA - Direktori osnovnih škola su dužni da obaveste svakog nastavnika i učitelja u školi da od dece ne smeju tražiti udžbenike koji nisu obavezni jer želimo da sprečimo da se od roditelja bespotrebno i neopravdano izvlači novac. Ako se ova naredba ne bude doslovno poštovala, spremni smo i na sankcije, a prvo ćemo krenuti od direktora - rekao je u intervjuu „EuroBlicu" ministar prosvete i kulture u Vladi RS Anton Kasipović.

On objašnjava da je svim školama >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << poslat dopis u kojem je zatraženo da deca ne kupuju literaturu koja nije obavezna, a posebno je naglašeno da nastavnici ne smeju deci dati zadaću iz neobaveznih udžbenika ili da uče pesmicu i pišu lektiru na osnovu teme iz školskih časopisa.

- Ima i roditelja koji svojoj deci ne mogu kupiti kompletnu literaturu i želimo da sprečimo da se njihova deca osećaju nelagodno ili da imaju komplekse zbog toga - kaže Kasipović.

Počinje još jedna školska godina, treća po redu otkako ste postali ministar prosvete i kulture. Šta se to promenilo nabolje i šta treba još menjati kako bi se popravila slika u prosveti?

- Pre svega, doneli smo zakone u oblasti i osnovnog i srednjeg obrazovanja. Lane smo kupili udžbenike prvog razreda, ove godine za prvi i drugi, a to je za oko 22.000 dece u ovoj godini. Takođe, povećali smo plate u prosveti za 100 odsto. Međutim, sada predstoji sprovođenje zakona koje smo doneli, a za osnovnu i srednju školu treba doneti oko 40 pravilnika. To je veliki posao. Moramo da formiramo savet za razvoj osnovnog i srednjeg obrazovanja koji će nam znatno pomoći i slično.

Pre tačno godinu dana ste izjavili da stanje u osnovnom obrazovanju nije dovoljno dobro i da sve treba menjati, od nastavnih planova i programa pa do udžbenika. Svake godine se govori da je đačka torba preteška i da je oko 30 odsto gradiva nepotrebno. Kada možemo konačno očekivati promene?

- Godinu 2009. ćemo proglasiti godinom udžbenika i kvaliteta. Želeo bih da za iduću godinu imamo sve nove udžbenike, ali to nije realno. U 2009. ćemo proceniti koliko to knjiga možemo zahvatiti, šta je u njima suvišno, šta je enciklopedijskog karaktera, a šta su netačne činjenice. Pokušaćemo da u idućoj školskoj godini imamo nove udžbenike makar za prvu trijadu.

U ovoj školskoj godini upisano je 500 manje prvačića nego lane, a samo u Banjaluci i Bijeljini imamo isti broj đaka. Koliko je neracionalna mreža škola u RS i da li se ove godine može očekivati ukidanje pojedinih područnih škola?

- U RS nesporno imamo neracionalnu mrežu škola i na tome se mora raditi. Ovom pitanju možemo pristupiti tek nakon analize sadašnje mreže škola kao i udaljenosti od centralne škole i saobraćajne mogućnosti. Za to nam treba još neko vreme i to moramo raditi sa ministarstvima poljoprivrede, saobraćaja i veza i lokalne samouprave. Ovo pitanje ćemo svakako kandidovati za jednu od skupština gradova do kraja godine. Razmišljamo da, ako je moguće, organizujemo prevoz dece iz područnih škola, a u objektu gde je bila škola da organizujemo neke druge aktivnosti. Tada se selo sigurno neće ugasiti.

Prisetimo se afere o tzv. mrtvim profesorima. Tada ste jasno rekli da želite da znate za svaku marku koja se potroši na fakultetima u RS. Da li još stojite iz toga i da li znate koliko je sada zaposlenih kao i njihove platne liste?

- U Banjaluci je zaposleno 257 nastavnika, 146 viših asistenata, 239 asistenata i 325 u administraciji. U Istočnom Sarajevu 187 nastavnika, 203 asistenta ili viša asistenta i 219 ljudi u administraciji, a na osnovu Zakona o platama, precizirane su plate u ovoj oblasti. S druge strane, od 1. januara 2008. visoko obrazovanje funkcioniše preko trezora i nemamo nikakvih problema. Sada postoji potpuno javan pregled svih novčanih kretanja u okviru sistema visokog obrazovanja. Želimo znati kuda ide novac jer smo mi oni koji u Vladi RS stalno vršimo pritisak za popravljanje položaja u obrazovanju.

Iako je Prosvetna inspekcija utvrdila da je samo jedan državni fakultet ispunio uslove iz uredbe koju ste vi doneli, vaš stav kao i oba rektora bio je da je „inspekcija odradila odličan posao, ali da nije dovoljno razumela pojam integrisanog univerziteta". Da li to znači da prosvetni inspektori ne razumeju Zakon o visokom obrazovanju, koji je inače predmet njihove kontrole ili se ponovo gleda kroz prste državnim fakultetima?

- Kada smo rekli da nisu dovoljno razumeli pojam integrisanog univerziteta, treba imati na umu da se ovaj pojam različito tumači. Ako se posmatra univerzitet kao jedna celina i kada vidimo sve ove brojke o broju zaposlenih, onda se dobija jedna sasvim druga slika. Prosvetna inspekcija uradila je odličan posao, ali nedoumice i tumačenja se mogu otkloniti samo razgovorom. Zato ćemo u idućoj sedmici razgovarati sa oba rektora i inspektorima kako bismo definitivno razjasnili to pitanje. Ni ja ne mislim da je stanje u visokom obrazovanju dobro, ali je bolje nego što je bilo. Puno je bolje ako imamo 70 studijskih programa umesto 125 odseka koje smo zatekli, ali univerziteti moraju ozbiljnije razmišljati o svojoj kadrovskoj politici.

Prosvetna inspekcija naložila je fakultetima da ponište 99 diploma koje su „ekspresno" stečene. Ova pojava nije strana u RS i ne dešava se prvi put, ali pravih sankcija još nije bilo. Zašto?

- Nije moje da tumačim sudske odluke, ali se često dešava da se na sudu vrate diplome, jer kada ih poništimo, obavezno se ovo pitanje nađu na sudu. Ponekad sudovi ne ulaze u suštinu stvari, nego donose odluke na osnovu formalno-pravnih pretpostavki pa se često dešava da odbace naše prvostepeno rešenje. Ni Zakon o visokom obrazovanju nije dovoljno precizirao to pitanje, ali u prvoj dopuni ovog zakona treba razmišljati o uvođenju propisa koji bi omogućili oduzimanje licenci za rad takvim fakultetima. To je jedina mera koja bi mogla nešto zaustaviti, jer ako nema pretnje nekom rigoroznijom sankcijom, onda ne možemo ni očekivati da iskorenimo ovu pojavu.

Kako je moguće da do sada nijedan profesor nije sankcionisan zbog korupcije, kada je ova pojava javna tajna na većini fakulteta u Srpskoj?

- Nikada mi niko konkretno nije rekao da je na tom fakultetu taj i taj čovek uzimao novac. Dužni smo i želimo da radimo na tom pitanju kako zbog studenata tako i zbog velikog broja poštenih profesora, na čiji se rad baca senka zbog profesora koji su skloni nečem takvom. Spreman sam raditi zajedno sa svima na suzbijanju ove pojave, ali samo na osnovu validnih informacija.

Pa imamo primer gde su studenti Tehnološkog fakulteta javno progovorili da određena profesorica naplaćuje konsultacije. Ministarstvo se nije izjašnjavalo o ovom slučaju. Zašto?

- To su kompetencije univerziteta i zato se nisam izjašnjavao. Evo, podsetiću rektora na ovo pitanje i lično ću se založiti da se ponovo pokrene ovo pitanje. Da konačno utvrdimo šta je istina i, ako su tačne tvrdnje studenata, da primenimo određene sankcije.

Telefon za prijave kršenja zakona

Ministarstvo je pre godinu dana otvorilo broj 080-050-504 kako bi studenti mogli da prijave eventualno kršenje zakona. Koliko često se studenti javljaju?

- Voleli bismo da se javljaju češće. Sprovešćemo još jednu kampanju da ohrabrimo ljude da se što više javljaju, ali ne samo sa primedbama nego i sa sugestijama i idejama. Ako imaju primedbu, treba da budu što konkretniji kako bismo mogli slučaj proslediti Prosvetnoj inspekciji. Ne želimo da bilo koga izložimo riziku, znači i anonimne prijave su dobrodošle, ali one moraju biti konkretne i validne.

Nastavak na Blic...