Izvor: Blic, 24.Jul.2009, 06:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Korak do legalne korupcije
Banjaluka - Predlog novog kontroverznog zakona o javnim nabavkama BiH, za koji nevladine organizacije tvrde da «legalizuje godišnju korupciju od oko 200 miliona KM», nije dobio podršku na drugom čitanju u Domu naroda Parlamenta BiH. Na Predlog je uloženo više od 30 amandmana, a za akt nisu glasali delegati iz RS.
Zamenik predsedevajućeg Doma naroda Dušanka Majkić kaže da srpski delegati nisu mogli prihvatiti Predlog zakona, jer nije uvažen nijedan >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << amandman iz RS.
«Između ostalog, tražili smo da institucije zadužene za javne nabavke – Agencija za javne nabavke BiH i Kancelarija za razmatranje žalbi u procesu javnih nabavki – budu na etitetskom nivou. Tražili smo da novac koji pripada RS ne bude na raspolaganu državnoj Agenciji, koja radi bez prioriteta, sa velikim brojem žalbi», kaže Majkićeva.
Prema njenim rečima, nije prihvaćen ni amandman delegata iz RS da se oglasi za javne nabavke objavljuju na internetu, «kako Službeni list BiH ne bi uzimao silne pare».
«Sramotno je da se u današnje vreme čeka informacija u Službenom listu i da se za to plati 800 KM», kaže Majkićeva.
Predsednik Upravnog odbora Udruženja građana «Tender» Rajko Kecman kaže kako «nije dobro da se tela nadležna za javne nabavke dalje dele na enitetske nivoe, jer zakon treba da bude jedinstven», ali naglašava da je dobro što nije dobio podršku «zakon koji legalizuje kriminal i korupciju».
Prema njegovim rečima, najveći nedostatak oborenog predloga zakona je što «nijednim članom ne definiše sakcije za kršenje zakona o javnim nabavkama». Neke sankcije su, kaže, moguće samo ako ugovorni organ ne da podatke ili postupi mimo rešenja grugostepenog kontrolnog organa. To je, kaže on, neshvatljivo, s obzirom da isti zakoni u Srbiji i Hrvatskoj sadrže kazne u nekoliko desetina članova.
Kecman naglašava da je neprihvatljiv i član «kojom se odgovornost deli između ugovornog organa, koji nabavlja robu, usluge... i ponuđača na tenderu, što je apsurdno». Iza svega, kaže on, «stoji cilj da se nezadovoljni ponuđači na tenderu ne žale, jer im se to ne isplati».
«Recimo, u Kancelariju za razmantranje žalbi stiže više od 1.200 žalbi godišnje, a više od polovine podnose ponuđači. Predlogom novog zakona predviđeno je da ugovorni organ može tražiti naknadu štete od ponuđača koji se žalio, pa izgubio spor, u vrednosti troškova javne nabavke. To je strašan kriminal, u kome je cilj da se odbije ponuđač, da se uopšte ne žali, jer mora da plati, ako ne obori tender. To nema nigde u Evropi», kaže Kecman, uveren da bi zakon, da je prošao, «legalizovao korupciju tešku 200 miliona KM». U ovom slučaju, kaže Kecman, ako bi ponuđač bio u pravu, štetu bi mogao da naplati tek na redovnom sudu, «što znači da bi nakon sedam godina dobio svoj novac, koji je često jednak sudskoj taksi». «Po sadašnjem zakonu, moguće da ponuđač, ako se dokaže da je u pravu, bude obeštećen u iznosu od 10 odsto od vrednosti nabavke», kaže on.
Blagovčanin: Upozoravali smo
Izvršni direktor «Transparensi internešnel BiH» Srđan Blagovčanin kaže da su, zajedno sa mnogim nevladinim organizacijama, odavno upozoravali da predloženi zakon Saveta ministara BiH «nije najsrećnije rešenje, imajući u vidu da se radi o temeljnom zakonu, koji može da kreira korupciju, ili da je ograniči». On tvrdi da će TI, nakon odmora, stupiti u nove konsultacije sa državnim parlamentom, kome će biti predstavljene konkretne zamerke na proces javnih nabavki.
