Izvor: Press, 06.Avg.2010, 06:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Komšije nas hrane
Branko i Gordana Ljubišić sa petoro dece žive u teškoj bedi otkako su izbegli iz Okučana, a pošto su ostali bez ličnih dokumenata ne mogu da ostvare osnovna prava, pa ni socijalnu pomoć
Sedmočlana porodica Ljubišić više od decenije živi u selu Laminci u maloj trošnoj kući, bez vrata i prozora, bez struje i vode... Branko Ljubišić sam je izdržavao suprugu Gordanu i petoro dece, ali je pre dva meseca ostao bez posla. Jedina pomoć >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << stiže od komšija koje im donose hranu i odeću.
Ljubišići nemaju ni osnovne uslove za život. Dodatna muka je i što su u ratu ostali bez ličnih dokumenata, pa ne mogu da ostvare nijednu vrstu socijalne pomoći, pa čak ni da redovno upišu decu u školu!
Da bi prehranio suprugu, koja je nesposobna za rad, i decu Radovana, Radu, Petra, Jovana i Nadu, Branko je nadničio u šumi, ali je pre dva meseca motornom testerom prerezao prste, pa je i on onesposobljen da radi. Ljubišići su najzahvalniji komšijama u Lamincima, koji im pomažu i stalno donose hranu.
- Bez pomoći komšija teško bismo preživeli. Obilaze nas, donose hranu i odeću. I crkva u Lamincima često pokrene akciju prikupljanja pomoći za moju porodicu. Krpimo kraj s krajem i nadamo se boljem... Gore ne može - kaže Branko.
U bedi 12 godina
Ova porodica izbegla je iz Okučana u Gradišku pre 12 godina, gde žive na imanju porodice Subotić. Najveći problem su lični dokumenti, bez kojih ne mogu da ostvare pravo na stalnu pomoć Centra za socijalni rad. Branko i Gordana objašnjavaju da je dodatni problem to što ne mogu da dobiju dokumente bez potvrde o nekažnjavanju, koju lično moraju da podignu u Zagrebu.
- Nemoćni smo jer bez papira ne možemo preko granice! Da ne pominjem da nemamo para za put u Zagreb. Najgore nam je zbog dece, koja nisu nigde prijavljena, a rođena su u Gradišci - pričaju supružnici.
Socijalni radnik Vladimir Trivić kaže da su zbog svega toga ugrožena osnovna prava njihove dece, pravo na slobodu i školovanje.
- Samo je najmlađa Nada upisana u knjigu rođenih u Gradiški. Veliki je problem školovanja dece jer se bez rodnog lista ne mogu upisati u osnovnu školu. Socijalna služba ne može da pomogne školovanje ove dece jer bez njihove evidencije nemamo ovlašćenje da za njih izdvajamo novac - ističe Trivić.
Ipak, zahvaljujući dobroj volji nadležnih u seoskoj školi, deca Ljubišića pohađaju nastavu, ali nisu redovno prijavljena. Mala Rada Ljubišić kaže da joj je u školi lepo i da bi volela tu da ostane.
- Volim da idem u školu i tu imam dosta drugara. Hoću da završim školu i da učinim nešto više u životu. Ali ne znam do kada ću moći da budem na nastavi - priča Rada.
Nadležni nemoćni?!
U opštinskom Centru za socijalni rad ističu da su nemoćni jer Ljubišići nemaju nijedan lični dokument.
- Pokušavali smo nekoliko puta da im pomognemo. Ali, uvek nam se nameće problem prelaska granice. I dalje tražimo način da učinimo nešto više za ovu porodicu, ali bez papira na osnovu kojih bismo ih identifikovali, nismo ovlašćeni da bilo šta preduzimamo. Tražili smo pomoć Ministarstva za izbegla i raseljena lica i Ministarstva lokalne uprave i samouprave RS. Ali jedni kažu da nisu nadležni, a drugi su nam poslali zakonik koji nam je već poznat i od koga nema pomoći - navode u Centru.
U opštini Gradiška takođe kažu da su upoznati sa slučajem porodice Ljubišić i da su im pomagali. Oni naglašavaju i da su, u saradnji sa UNHCR-om 2008. godine, Ljubišićima poklonili montažni objekat u koji je trebalo da se presele. Ministarstvo za izbegla i raseljena lica RS takođe je ovoj porodici poklonilo materijal za izgradnju kupatila i septičke jame, vredan 2.500 KM. Nažalost, Branko kaže da to nije bila najbolja vrsta pomoći.
- Dobili smo taj materijal, ali nisam imao novca da završim radove oko kuće. Deca su bila gladna, nismo imali ni šta da jedemo, pa sam taj materijal morao da dam za brašno i osnovne namirnice - ističe Branko.
