Izvor: Blic, 31.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Komšić odbio da potpiše pismo
BANJALUKA - Bošnjački član Predsedništva BiH Haris Silajdžić uputio je novo pismo generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Ban Ki Munu u kojem je zatražio od UN da obezbede da međunarodno-pravne obaveze prema BiH budu u potpunosti ispunjene. Podsećamo, Silajdžić i njegov kolega Željko Komšić poslali su 18. juna pismo Ban Ki Munu u kojem su zatražili pomoć UN u „anuliranju rezultata genocida u BiH". Generalni sekretar UN je saopštio da ne namerava da odgovori na pismo jer ga >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nisu potpisala sva tri člana Predsedništva BiH.
„Koristim priliku da vas srdačno podsetim da namera tog pisma nije bila da ishoduje specifičan odgovor, već da skrene vašu pažnju na međunarodno-pravne obaveze koje međunarodna zajednica ima prema BiH. Ove obaveze proizlaze iz principa međunarodnog prava koji nalažu da nijedna država ne sme priznati kao zakonitu situaciju nastalu kroz ozbiljno kršenje normi međunarodnog prava, što uključuje zločin genocida, niti sme pružati podršku u održavanju takve situacije", naveo je Silajdžić u najnovijem pismu.
On je istakao da te obaveze postoje nezavisno od bilo kog pisma koje na takve obaveze ukaže i da moraju biti izvršene nezavisno od toga da li je na njih uopšte ukazano i da li je pismo potpisano od strane tri, dva ili jednog člana Predsedništva BiH.
„Ove obaveze se ne mogu ignorisati niti zaobilaziti kroz formalnost, jer one prethode bilo kakvom pismu koje na njih ukazuje. Štaviše, pismo koje je dovelo do tih obaveza je potpisano 11. jula 1995. godine u 'zaštićenoj zoni’ UN u Srebrenici, a sada nosi pečat Međunarodnog suda pravde čija presuda drži da je genocid počinjen u Srebrenici i regiji kada su iste pale u ruke snaga RS", stoji u Silajdžićevom pismu.
Predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić odbio je da potpiše novo Silajdžićevo pismo Ban Ki Munu, obrazlažući da se ne slaže sa Silajdžićevim izborom reči i tonom kojim se obraća generalnom sekretaru UN, jer je namenjen više za unutrašnje dnevnopolitičke potrebe, nego za stvarno postizanje efekta na međunarodnom planu.
