Izvor: Blic, 15.Maj.2009, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jednakost građana je najvažnija
BANJALUKA - U Bosni i Hercegovini još treba mnogo da se radi u oblastima obrazovanja, zdravstva, stambene politike, zapošljavanja... da bi se postigla jednakost građana, poručio je juče Martin Luter King treći, sin velikog američkog borca za ljudska prava koji je ubijen 1968. u Memfisu, nakon predavanja na banjalučkom Pravnom fakultetu.
Ilustrujući ovakvu ocenu, Martin Luter King treći naglasio je da se pripadnici jednog naroda u BiH „verovatno osećaju dobro i slobodno, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << što ne znači da bi se tako osećali i u drugom delu države, izvan svoje grupe".
On je istakao da je nakon studentskih pitanja koja su mu postavljena u prepunom amfiteatru zaključio da je situacija u BiH „mnogo složenija nego što se čini".
- Treba da prođe još mnogo vremena da bi se našli pravi odgovori. Lako je uraditi pravu stvar, ali pre toga treba znati šta je to - poručio je King treći.
On je indirektno pozvao mlade u BiH da uzmu stvar u svoje ruke, a kao primer naveo je svog oca Martina Luter Kinga mlađeg, koji je 1955. postao vođa Pokreta za jednakost u SAD, čiji je rezultat izjednačavanje prava crnaca i belaca.
- On je tada imao samo 26 godina. Ovaj pokret je pobedio kako zbog njegove mladosti, tako i zbog mladosti i energije onih koji su ga podržali - poručio je King treći, koji je predsednik fondacije „Ostvaranje sna" nastale na idealima njegovog oca.
Iako mu je jasno da u BiH nema omladinskih pokreta protiv segregacije, koji bi podsećali na onaj koji je poveo njegov otac, King smatra da se „nikad ne zna" kada se nešto slično može desiti i u kome leži novi King.
- Jedna od najstarijih izreka kaže da nema ništa moćnije od ideje koja tek dolazi - poručio je on.
Sin borca za prava crnaca dodao je, međutim, da se prolazeći po BiH „oduševio mladim ljudima i njihovom energijom", kao i raznolikošću naroda koji u njoj žive.
- Ta raznolikost nekada je i u SAD dovodila do sukoba i ratova. Ali, uveren sam da će naredne dve ili tri naše generacije o diskriminaciji učiti samo iz udžbenika, jer je neće biti oko njih. Smatram da i BiH ima veliku šansu u svojoj različitosti, u kojoj leži ogromna energija - poručio je King.
Apsolvent na Pravnom fakultetu u Banjaluci Sanja Vuga kaže da su studenti i svi mladi u BiH pasivni zbog straha, što je rezultat opšteg obrazovanja, „jer smo od roditelja i od školstva naučeni da su stariji uvek u pravu, a da mi treba da ćutimo".
- Ukratko, u startu smo obeshrabreni jer smatramo da ništa nećemo postići - kaže Vuga, uverena da u svakom čoveku postoji borac za demokratiju i ljudska prava „ali nemamo duha da se za njega izborimo".
Nezgodni studenti
U veoma živoj raspravi na Pravnom fakultetu, studenti su od Kinga tražili odgovore na mnoga pitanja. Zanimalo ih je, između ostalog, zbog čega narodi u BiH ne staju ispod jedne zastave, već svako ispod svoje.
- I SAD imaju 50 zastava, ali svi stajemo ispod jedne, koju zovemo nacionalnom - dobili su odgovor od Kinga.
Budući pravnici od njega su tražili da prokomentariše i različito srpsko-hrvatsko-bošnjačko-crnogorsko tumačenje istog jezika. Međutim, umesto kratkog komentara, King im je poručio da „nema jednostavnog odgovora, ali da će svako od nas jednom dati odgovor na ovo pitanje".
