Izvor: Blic, 09.Nov.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izvoz ne pokriva uvoz
Bosna i Hercegovina već godinama najviše izvozi struju i sirovine i poluproizvode kao što su rude i metali, dok se u BiH najviše uvoze industrijski proizvodi, među kojima je najviše mašina i aparata, ali i naftnih derivata i prehrambenih proizvoda. Mada se izvoz iz BiH iz godine u godinu povećava, stopa rasta izvoza ipak je mnogo manja od stope rasta uvoza, a već dve godine deficit ubrzano raste, dok pokrivenost uvoza izvozom opada.
U prvoj polovini godine iz BiH su se >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << najviše izvozili kotlovi, mašine, aparati, mehanički uređaji, delovi za mašine i proizvodi od aluminijuma, dok se najviše uvozilo mineralnih goriva, ulja i bitumena.
U Spoljnotrgovinskoj komori BiH kažu da trend rasta izvoza nije ni približno dovoljan za smanjenje sadašnjeg deficita i da se uporedni trend kretanja izvoza i uvoza u poslednje vreme dodatno pogoršava.
Igor Gavran iz Sektora za makroekonomski sistem u Spoljnotrgovinskoj komori BiH kaže da je već godinama u robama koje se izvoze iz BiH sve više složenijih industrijskih proizvoda, u čemu prednjače metalska industrija, a posebno proizvodnja i prerada aluminijuma i raznovrsnih auto-delova, kao i drvna i tekstilna industrija.
„U BiH se najviše uvoze industrijski proizvodi, naftni derivati i prehrambeni proizvodi. Najveću razmenu imamo sa susednim i ostalim zemljama bivše Jugoslavije, a najviše sa Hrvatskom i Srbijom, te sve više Crnom Gorom", naglašava Gavran.
Od zemalja Evropske unije, BiH najveću razmenu ima sa Slovenijom, Italijom, Austrijom, Nemačkom i Mađarskom, a osim Turske, sve ostale zemlje imaju zanemarivo učešće u razmeni.
„Izvoz u zemlje EU stalno raste. Međutim, taj izvoz nije ravnomerno raspoređen, već se dominantno odnosi na svega nekoliko zemalja", kaže on.
Izvoznici iz BiH najveći interes imaju na tržištu Evropske unije, ali je problem što je ovo tržište i najteže za „osvajanje" zbog brojnih barijera, pre svega neophodnih sertifikata koje BiH većinom ne može da obezbedi.
Gavran dodaje da su najrealnije mogućnosti povećanja izvoza na tržišta zemalja bivše Jugoslavije, a veliki potencijal su i tržišta bivšeg Sovjetskog Saveza, kao i Bliski istok.
„Za sada je naš nastup u tim zemljama, osim, na primer, Libije, zanemarljiv i potrebno je mnogo truda da se situacija promeni. Tržište EU se ne može u većoj meri osvajati bez formiranja i osposobljavanja naših institucija za sertifikovanje i standardizaciju koje EU zahteva", dodaje on.
Robna razmena BiH
Zemlja
Uvoz
Izvoz
Procenat
Hrvatska
1.352,20
567,60
16,95
Nemačka
963,90
470,65
12,66
Srbija
811,40
448,20
11,12
Italija
681,30
438,90
9,89
Turska
507,30
9,38
4,56
Slovenija
453,90
344,30
7,05
Kina
356,30
0,75
3,15
Mađarska
351,20
112,82
4,10
Austrija
282,80
205,22
4,31
SAD
266,20
68,91
2,96
Ostale zemlje
1.951,41
682,74
23,25
Ukupno
7.977,91
3.349,47
100
Razmena sa članicama EU
Zemlja
Uvoz
Izvoz
Procenat
Nemačka
968,85
470,69
25,45
Italija
686,18
439,28
19,90
Slovenija
455,57
344,59
14,15
Mađarska
351,79
112,82
8,12
Austrija
283,93
205,22
8,65
Francuska
169,37
41,24
3,72
Češka
149,77
30,82
3,19
Holandija
89,37
42,39
2,33
Rumunija
75,85
34,54
1,95
Velika Britanija
48,25
36,12
1,49
Ostale zemlje EU
467,34
152,22
10,95
Ukupno
3.746,27
1.909,93
100
Napomena: iznosi su prikazani u milionima KM
.jpg)
