Izvor: Blic, 12.Feb.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Incko: Rizik od izolacije Srpske
Visoki predstavnik u BiH Valentin Incko rekao je da OHR pravi razliku između Zakona o referendumu RS i referenduma. To što je NS RS usvojila zakon, kaže Incko, ne znači da će referendum biti održan. On je obećao da će OHR ‘’prostudirati’’ taj zakon. Međutim, Incko je popodne upozorio partijske lidere u RS da bi referendum mogao voditi Srpsku u izolaciju.
Valentin Incko
Predsednik Kluba Bošnjaka u Veću naroda RS Edin Ramić nagovestio je da Klub ima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << spremne amandmane kojima će pokušati da izmeni Zakon o referendumu i građanskim inicijativama RS, usvojen u sredu u NS RS. Međutim, ako amandmani budu prihvaćeni, ne isključuju podršku zakonu.
Ramić je neposredno pre usvajanja zakona u NSRS „EuroBlicu" rekao da se, između ostalog, u zakon mora ugraditi član koji definiše kako se referendum sprovodi za građane RS koji žive u Distriktu Brčko. Taj amandman, na predlog SNSD, poslanici su usvojili. Ramić kaže da je to „video u medijima", ali da „ima još amandmana", ne želeći da otkrije o čemu se radi. Zakon još nije stigao u Veće naroda, pa je nepoznato kada će biti zakazana sednica Veća, odnosno klubova delegata.
„Treba definisati koje su to nadležnosti RS da referendum ne bude instrument u nekim pregovorima. Ako se traži referendum koji će biti demokratski institut da se građani izjasne o aktima NSRS, onda ćemo amandmanima to pokušati popraviti i usaglasiti se. Ako ne bude te namere, zakon će završiti na Ustavnom sudu RS", kaže Ramić.
Podsećamo, po Zakonu o referendumu RS, stav građana nije obavezujući za vlast, odnosno on reguliše samo jednu vrstu referenduma - savetodavni. Pravni stručnjak Kasim Trnka kaže da je to vlast namerno uradila jer NSRS, „ako želi poštovati ovaj zakon i Ustav RS, može raspisati samo referendum o pitanjima iz svoje nadležnosti”. To, kaže Trnka, znači da se na referendumu koji bi se raspisao po novom zakonu građani RS ne mogu izjašnjavati o, na primer, pristupanju u NATO.
Osim savetodavnog, po pravnoj teoriji, postoji i obavezni referendum - koji se raspisuje obavezno, ali su i stavovi građana obavezujući za vlast, te fakultativni - čije raspisivanje nije obavezno, ali su stavovi građana obavezujući. To, jednostavnije rečeno, znači da bi NSRS ako se jednom odluči za raspisivanje tih vrsta referenduma morala ili doneti novi zakon o referendumu ili postojeći izmeniti amandmanima.
„Jasno je da se jednim zakonom moglo obuhvatiti mogućnost raspisivanja svih vrsta referenduma. Međutim, sve ima političku pozadinu na koju su računali autori zakona”, kaže Trnka.
Javnost u RS nakon usvajanja zakona zanima samo jedno - kada će biti raspisan referendum. U slučaju da u Veću naroda bude uložen veto, najoptimističnije prognoze zasnovane na dosadašnjoj praksi govore da bi se građani na referendumu mogli izjašnjavati u julu. Naime, prosečna procedura usvajanja zakona, od NSRS do Ustavnog suda RS, traje oko dva meseca, što znači da bi se Ustavni sud o Zakonu o referendumu mogao izjasniti u aprilu. Time bi se zaključila procedura samo u vezi sa zakonom, pod uslovom da ga sud ne obori.
Međutim, NSRS po tom istom zakonu potom mora da usaglasi referendumsko pitanje i da donese posebnu odluku o raspisivanju referenduma koja prolazi istu proceduru kao i zakon pa bi, uz iste prilike, mogla da bude pravosnažna u junu. Ali od dana stupanja na snagu odluke o raspisivanju referenduma do dana sprovođenja referenduma po zakonu ne može proteći manje od 30 dana ni više od šest meseci. Ako bi se ispoštovao minimalni rok, znači da bi referendum mogao da se sprovede u julu.
Inače, visoki predstavniku u BiH Valentin Incko upozorio je juče stranačke lidere u RS da su „oni koji su podržali Zakon o referendumu krenuli u opasnom smeru".
„Stranke koje su podržale ovaj zakon smatraće se u potpunosti odgovornima za njegove posledice. Oni stvaraju duboku zabrinutost među običnim ljudima u ovoj zemlji i rizikuju da RS gurnu u izolaciju", rekao je Incko. On je rekao da bi u svetlu situacije u BiH referendum, ako do njega dođe, mnogi smatrali provokacijom.
„Referendum koji bi mogao ugroziti osnovne principe Dejtonskog sporazuma i međunarodno pravo potez je koji ne bi trebalo da povlači nijedan odgovoran političar", rekao je Incko u Banjaluci. On je ponovio obavezu lidera BiH da nađu rešenje za raspodelu imovine između različitih nivoa vlasti i da vlade moraju imati dogovor kojim će svaki nivo vlasti imati imovinu potrebnu za obavljanje ustavne i zakonske nadležnosti.
Incko je potvrdio da je došao u Banjaluku jer sprovodi niz konsultacija sa svim važnim strankama u BiH da bi ocenio kakva je klima uoči sednice PIK-a, ali i radi mogućeg dolaska novog visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton u BiH.
„Krajem meseca je sednica PIK-a i želeli bismo pre tog sastanka da vidimo kakva je klima i kakve su mogućnosti, te šta se još može činiti pre izbora", rekao je Incko u Banjaluci, koji se sastao sa predstavnicima SNSD, PDP, SDS i DP.
Potpredsednik PDP Branislav Borenović rekao je da bi što pre trebalo ispuniti „pet plus dva" ciljeva i uslova neophodnih da bi kancelarija OHR-a bila transformisana u kancelariju specijalnog predstavnika EU.
„Visoki predstavnik rekao je da je zainteresovan da ovi uslovi i ciljevi za transformaciju OHR-a što pre budu ispunjeni i da taj posao bude urađen. On je svestan činjenice da je najveća odgovornost na domaćim političarima, odnosno onima koji čine vlast i imaju politički kapacitet za to", rekao je Borenović.
Istovremeno, rukovodstvo SDS zatražilo je u razgovoru sa Inckom da OHR što pre ukine sankcije smenjenim funkcionerima u RS. Predsednik SDS Mladen Bosić izjavio je da je Incko rekao da razmatra ovu mogućnost, ističući da se SDS nada da će se to stvarno i desiti.
„To se mora desiti pre zatvaranja OHR-a, jer ako bi OHR otišao, a sankcije ostale, ne bi bilo institucije koja bi mogla da reši ovaj problem", rekao je Bosić.
Tomljanovića čude amandmani
Šef hrvatskog Kluba delegata Tomislav Tomljanović nije mogao da potvrdi kako će Hrvati glasati u Veću naroda dok iz NS RS ne dobiju konačnu verziju zakona. Jedino mu je, kaže, čudno to što je SNSD na zakon uložio deset amandmana, „iako ih je ministar ubeđivao da je sve u skladu sa Ustavom”.
