Izvor: Blic, 24.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ilirski brodovi ostaju u vodi
BANJALUKA, MOSTAR - Istraživanje u Hutovom blatu kod Mostara, gde su nedavno pronađeni ostaci dva ilirska broda stara oko 2.200 godina, obustavljeno je jer nema dovoljno novca da nastavak započetog posla, ali i zbog visokog vodostaja - potvrdila nam je Snježana Vasilj koja vodi sarajevski naučni tim. U narednih nekoliko meseci, kako kaže, Vlada FBiH trebalo bi da izdvoji novac za nastavak istraživanja kada će se naučnici pozabaviti i grobovima pronađenim na ovom mestu, za koje se >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pretpostavlja da potiču iz bronzanog ili železnog doba.
S obzirom na to da bi nešto od arheoloških ostataka moglo da se izgubi u blatu, istraživači moraju brzo da reaguju. Iako su, tvrde, brodove zaštitili folijom, radovi bi trebalo da budu nastavljeni pre leta jer je nivo vode tada znatno niži, a sada je zbog algi smanjena i vidljivost.
Snježana Vasilj naglašava da je reč o veoma vrednom otkriću jer se za ilirske brodove do sada znalo samo iz grčkih i rimskih opisa, a nijedan od njih ranije nigde u svetu nije pronađen. Zanimljivo je da su na ovom lokalitetu opstali i komadi rimskog železa.
„Inače, gvožđe veoma brzo oksidira u vodi i pravo je čudo što smo ga pronašli. Svi arheološki ostaci ovog tipa s kojima smo se do sada susretali bili su u veoma lošem stanju. Takođe, zajedno sa železom iz vode smo izvadili deo drvenog koplja koje je, za nevericu, sačuvano tokom proteklih 2.200 godina", objašnjava Snježana Vasilj.
Do sada je istraženo samo osam kvadratnih metara, pronađeno je 80 amfora i 30 različitih fragmenata amfora sa žigovima radionica. Naučnici su zaključili da datiraju iz prvog i drugog veka pre Hrista.
„Amfore su bile iznad brodova. Kada smo spustili sonde, crpaljkama smo izvukli blato. Sloj ilovače bio je debeo oko 40 centimetara i zahvaljujući njemu brodovi su praktično bili konzervirani. Inače, dugački su do deset metara, a široki od tri do četiri metra. Buduća istraživanja će nam otkriti više detalja", rekla je Snježana Vasilj.
S obzirom na to da je BiH veoma bogata arheološkim nalazištima, a i da je u planu izgradnja autoputa 5C, naša sagovornica upozorava da bi pre početka građevinskih radova trebalo sprovesti neophodna istraživanja. „Trasa budućeg autoputa prolazi upravo kroz Hutovo blato, što može prouzrokovati nesagledive gubitke za arheološku baštinu", istakla je ona.
Dosadašnja istraživanja u Hutovom blatu pomogli su Ministarstvo kulture FBiH, Hrvatski restauracijski zavod - Odeljenje za podvodnu arheologiju i RK „Neretva".
Bez zaštite 40 godina
Početkom sedamdesetih godina stanovnici Hutovog blata obavestili su ronioce i tada su registrovane dve skupine amfora. Nakon skoro četiri decenije sarajevski naučnici dobili su informaciju da ovo mesto nije zaštićeno i da prolaznici kradu arheološke ostatke, a meštani tvrde da su oko pronađenih brodova ronili i vojnici Eufora. Ipak, arheolog Snježana Vasilj ističe da nikoga ne može da optuži zbog toga „jer to nije videla svojim očima". „Nije tačno da sam optužila vojnike da su odneli posude za vino, kako su preneli neki mediji. Zapravo, ja i ne znam šta je sve bilo pod vodom, pa ne znam ni šta je moglo da nestane", objašnjava Snježana Vasilj.
