Izvor: Blic, 06.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hleb sa devet kora
BANJALUKA - Medicinska sestra na bilo kojoj klinici banjalučkog Kliničkog centra može da zaradi najviše 500 KM mesečno, što je, kažu u ovoj branši, mizerna nadoknada za posao koji obavljaju. Loša plata i teški uslovi rada presudili su da mladi kadar sve češće beži iz ove struke i kratko se zadržava na takozvanim teškim klinikama.
Edukacija u SAD
Ministarstvo zdravlja potpisalo je ugovor sa međunarodnom organizacijom „Kentrik" o razmeni medicinskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sestara i tehničara koji omogućava paralelno školovanje i zaposlenje ovog kadra u SAD. Projekat najpre podrazumeva obuku osoblja u RS - učenje jezika i polaganje nekih ispita, a potom, u trajanju od tri i po godine, edukaciju i rad u bolnicama u Džordžiji.
U „Kentriku" objašnjavaju da će sestre raditi puno radno vreme i paralelno studirati, kao i da će za svoj rad biti plaćene kao i osoblje u SAD.
U Ministarstvu zdravlja kažu da će uskoro biti rešen i način na koji će sestre odlaziti i vraćati se u zdravstvene ustanove u kojima su radile jer projekat ne podrazumeva mogućnost ostanka u SAD.
U KC smatraju da je projekat dobar i demantuju spekulacije da se radi o ustupanju jeftine radne snage, iako ne poriču da SAD, ali i neke evropske zemlje „vape za medicinskim sestrama".
Sestre sa Hirurgije koja je već „čuvena" po izuzetno teškim uslovima za rad, u šali kažu da mladim snagama, čim dođu, „izjave saučešće" pa daju uniformu.
„Dešava se da mladi ovde rade 10-15 dana, a onda traže neku drugu kliniku, idu kod privatnika ili napuštaju zanat. Ovde se crnački radi, plate ne mogu biti manje, a prekovremeni zarađeni sati se često računaju u slobodne dane koje nikad ne možete da iskoristite", kaže jedna od sestara koja ne želi da joj spominjemo ime.
Priču ilustruje podatkom da je, nakon trideset i koju godinu staža, prošlog meseca primila 412 KM plate i podseća da im menadžment još duguje nekoliko toplih obroka i naknada za prevoz, regres za prošlu i ovu godinu.
Sestre naglašavaju da im se sat noćnog dežurstva plaća od dve i po do tri KM, kao i da nešto više novca može da zaradi osoblje u operacionim salama, ali se i tamo kuburi sa mladim kadrom.
„U operacionoj sali je izuzetno teško raditi i za to nam trebaju vrhunski obučene sestre, ali nas mlađi kadar koji primamo na obuku ubrzo napusti", kaže jedna od sestara iz operacionog bloka.
Vodeći nas kroz Kliniku za unutrašnje bolesti kroz čiju je dnevnu bolnicu ove godine prošlo 6.000 pacijenata, glavni medicinski tehničar Ranko Palačković hvali svoje osoblje i tvrdi da u teškim uslovima daju sve od sebe.
- Mi smo na margini zdravstvene profesije iako broj pacijenata stalno raste, savladavamo nove dijagnostičke metode i trudimo se da idemo u korak sa svetom. Stalno tražimo da nadležni naprave normative zdravstvenih usluga i da po tome budemo plaćeni jer su nam plate sada više nego mizerne - kaže Palačković.
On smatra da je o zdravstvenim radnicima u narodu zavladalo loše mišljenje jer se malo ko pita kako izgleda radni dan ili noć medicinskog osoblja.
Sestra Stela sa Hematologije, odeljenja koje je konstantno krcato, kaže da je teško prebrojati broj terapija koje osoblje ovde podeli samo u toku jednog dana i naglašava da su sestre i u najtežim danima „izmišljale rukavice, vatu, alkohol i mnogo toga što je falilo".
Sestre rade najteže poslove
U KC sada nedostaje medicinskih sestara jer ova grupa zdravstvenih radnika obavlja najteže poslove za veoma male pare, pa mladi odlaze na lakša radna mesta, kaže direktor za medicinska pitanja KC dr Mirko Stanetić.
Smatra da, osim povećanja plate, sestrama treba obezbediti kvalitetnu edukaciju jer su one u svim razvijenim zemljama desna ruka doktoru, kao i da treba osnovati sestrinsku komoru koja bi štitila njihove interese.
- Sramotno je reći da zdravstvo nije obraćalo pažnju na uslove u kojima sestre rade pa tek sada propisujemo neka pravila u vezi sa bezbednošću na poslu. Takođe, moramo razgraničiti rad sestara na pojedinim odeljenjima jer se ne može isto vrednovati rad u najtežim klinikama i u kartoteci - kaže dr Stanetić.
- Tek sada smo dobili uređaj za pravljenje citostatika, iako je izuzetno opasno direktno raditi s njima. Ipak, najveći problem nam je nedostatak prostora, ali i činjenica da niko neće da vrednuje konkretan rad, pa i dalje svi imamo iste plate - kaže Stela.
Ne krije da i njena klinika počiva na starijem i iskusnijem kadru i da bi im dobro došli novi ljudi i spominje čak četiri stare sestre sa ovog odeljenja koje nikad nisu otišle na bolovanje. Spominju se i ne tako davna vremena kad je u noćnoj smeni jedna sestra bila zadužena za trideset pacijenata.
Neke sestre kažu da rade i bolesne jer im se zbog bolovanja odbija od plate, a „to se ne isplati".
„Sigurno ima i loših primera, ali ako si profesionalac onda se žrtvuješ za pacijenta. Na kraju, kakav god on bio, mi smo male i niko nas ne vidi", kaže jedna od sestara sa Kardiologije.
