Izvor: Blic, 02.Mar.2009, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hitnoj treba hitna pomoć
BANJALUKA - Pre pola godine, trudnica koja je bila pred porođajem čekala je satima da sanitetsko vozilo Doma zdravlja u Čajniču dođe po nju, ali vozača nije bilo. Na kraju se ova žena porodila u kući uz pomoć lekara i medicinske sestre koji su do nje došli taksijem. Porođaj u kući u 21. veku izgleda da nadležne ne dotiče jer meštani u udaljenim područjima Srpske satima čekaju na medicinsku pomoć jer su sanitetska vozila i loši putevi glavni razlozi kašnjenja Službe hitne pomoći.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Tako je, primera radi, u Foči problem što u Hitnoj pomoći rade samo dva vozača.
- Kada vozač odveze medicinara da pruži terapiju za dijalizu, recimo u Miljevini, za tih sat, koliko je potrebno da se vrati, molim boga da se ništa ne desi - objašnjava nam načelnik fočanske službe Hitne pomoći Igor Kapetanov.
Veliki je nedostatak, kako kaže, što sanitetsko vozilo ne zadovoljava ni minimum osnovnih standarda.
- Nedostaje nam kombi sa visokim krovom, a nema ni daske na koju se smešta osoba sa povređenom kičmom, što je čest slučaj u saobraćajnim nesrećama. Unesrećenom tako mogu da trajno oštetim kičmu, pa uz invalidnost problem je i taj što je lečenje mnogo skuplje nego da se kupi potrebna daska - navodi Kapetanov.
Slična situacije je u Oštroj Luci jer radnici Hitne pomoći 24 sata pokrivaju razuđenu teritoriju koja je nepristupačna, bez autobuskih linija.
- Ljudima koji tamo žive lekari su jedina veza sa svetom. Kada se desi neki hitan slučaj u MZ Kozice, koja je udaljena oko 70 kilometara, onda je to strašan izazov stići do tog mesta bez problema. Ipak, do sada nismo imali nezbrinut slučaj - rekla nam je pomoćnica direktora Doma zdravlja u Oštroj Luci Ljiljana Radun.
Medicinari u ovoj opštini imaju pune ruke posla, posebno što služba Hitne pomoći leči i Srbe povratnike u Sanskom Mostu.
Kako smo saznali, zdravstveni radnici Hitne pomoći iz Sanskog Mosta odbijali su da zbrinu radnike srpske nacionalnosti, pa medicinari iz Oštre Luke povratnicima priskaču u pomoć.
U teslićkom Domu zdravlja kažu da kubure i sa opremom, kao i sa nedostatkom kadra.
- Imamo deficit u svim segmentima. Nemamo mobilnih ekipa u službi Hitne pomoći koja bi mogla intervenisati u ruralnim područjima. U Hitnoj pomoći osim lekara rade i dve medicinske sestre i vozač - objašnjava direktor Doma zdravlja u Tesliću Mile Antešević.
Alarmantno stanje u Hercegovini je u opštini Berkovići, gde služba Hitne pomoći od osnivanja nije dobila nijedno specijalno vozilo.
- Imamo dva stara „opel” karavana koje smo sami kupili i prepravili u sanitetska vozila. Pokrivamo veliku teritoriju i to uglavnom sela do kojih je teško doći. Nama je najbliža bolnica u Trebinju koja je udaljena 75 kilometara - rekao nam je vozač Doma zdravlja u Berkovićima. U Trebinju stanje je zadovoljavajuće, a slično je u ostalim većim opštinama RS.
Zdravstvene ustanove same kupuju vozila
U Ministarstvu zdravlja RS potvrdili su nam da to ministarstvo nema namenski novac za kupovinu vozila hitne pomoći.
„Zdravstvene ustanove svojim novcem kupuju vozila hitne pomoći. Ministarstvo i Fond zdravstvenog osiguranja RS su samo garanti za odobravanje kredita zdravstvenim ustanovama kojim bi kupili ova vozila”, kažu u Ministarstvu.
