Izvor: Blic, 03.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hitna služba na nivou cele RS
BANJALUKA - Služba hitne pomoći treba da bude samostalna i objedinjena na nivou RS, sa jedinstvenim brojem i dispečerskim centrom, planovi su Ministarstva zdravlja koje je Vlada RS nedavno i odobrila. Nadležni tvrde da ovu službu u svim gradovima RS treba reorganizovati i usmeriti ka bolnicama, kako bi pacijenti u što kraćem roku dobili adekvatan medicinski tretman.
Ministar zdravlja RS Ranko Škrbić objašnjava da služba hitne pomoći još funkcioniše na principima bivše Jugoslavije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i da je treba unaprediti i postaviti na nove osnove.
„Hitne službe su uglavnom organizovane na nivou domova zdravlja i nemamo jedinstven sistem jer je svaki dom zdravlja na neki način prepušten sam sebi i svojim kapacitetima. Zbog toga smo hteli da ovaj sistem lečenja bude posebno tretiran i da više ne bude deo primarne zdravstvene zaštite", kaže Škrbić.
Naglašava da hitni slučajevi uglavnom podrazumevaju dalje bolničko zbrinjavanje pacijenata, kao i da bi najbolje rešenje bilo takve slučajeve smeštati u urgentne centre pri većim zdravstvenim ustanovama.
„Plan je da takve centre imamo u Banjaluci, Doboju, Prijedoru, Trebinju, Foči i da uspostavimo jedinstven dispečerski centar. To podrazumeva novi sistem organizacije, edukacije i finansiranja, jer bi se sredstva za hitnu službu ugovarala iz posebnih izvora", kaže Škrbić.
Takođe objašnjava da bi na taj način bile izbegnute nesuglasice oko troškova lečenja kada se hitan slučaj dogodi van nadležnosti nekog od domova zdravlja.
„Želimo održiv sistem koji bi bio eksteritorijalan u smislu pripadnosti dosadašnjim nivoima zdravstvene zaštite. To bi bila zasebna služba koja bi pomagala građanima i omogućavala da se unesrećeni u najkraćem roku smeste u ustanovu koja im može najviše pomoći", kaže Škrbić.
On ne spori da će ovaj projekat mnogo koštati i dugo trajati, ali naglašava da će se sprovoditi deo po deo.
U banjalučkoj hitnoj službi nisu prezadovoljni trenutnom organizacijom jer, kako tvrde, imaju manjak kadrova i loš vozni park. Po rečima načelnika ove službe dr Nade Banjac, u smenama je po tri ili četiri lekara koja su zaduženi i za ambulantu i za rad na terenu, pa se ponekad dešava da pacijenti duže čekaju.
„Uobičajeni standardi o broju lekara u hitnoj službi u odnosu na broj stanovnika kod nas se ne primenjuju. U gradu nemamo punktove, iako bi po pravilu trebalo da budu postavljeni na svakih 50.000 stanovnika", kaže dr Banjac.
Naglašava da služba iščekuje nova vozila jer je stari vozni park dotrajao, pa se već duže vremena Banjaluka i okolina u prečniku od oko 100 kilometara obilazi sa pet auta, od kojih su u funkciji obično samo tri.
Kako saznajemo, u svim hitnim službama u RS lekari se žale na izuzetno veliki broj pregleda jer im mnogo pacijenata dolazi iz porodične medicine. Kažu da ljudi uglavnom ne žele ili ne mogu da čekaju na zakazivanje pregleda kod porodičnog lekara, pa dolaze u Hitnu službu.
Zaposleni uglavnom ne žele da komentarišu uslove rada i kažu da „pravo stanje stvari nikad neće izaći na videlo", ali naglašavaju da je ova služba veoma specifična i da bi je trebalo što bolje opremiti jer od brzine i tehničkih mogućnosti lekara Hitne pomoći bukvalno zavisi ljudski život.
Sporni lekovi
U Službi hitne pomoći žale se i na zabranu izdavanja recepata za lekove svojim pacijentima, a ovakva odluka je, kako kažu, na snazi već godinu dana. Naglašavaju da pacijentima koje vrate kući ne mogu da daju nikakvu dodatnu terapiju već ih upućuju da se jave porodičnom lekaru.
U Fondu zdravstva tvrde da ovakva odluka ne šteti pacijentima jer je hitna služba snabdevena ampuliranim lekovima kojima se odmah interveniše, a najteži slučajevi se upućuju u bolnicu.
.jpg)
