Izvor: Press, 14.Maj.2010, 23:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Građanima dužni milijardu maraka!
Evropski sud za ljudska prava presudio da BiH mora da isplati 300.000 KM šesnaestorici tužilaca zbog neizvršenih presuda za ratnu odštetu. Zahvaljujući ovoj presudi FBiH i RS će morati da građanima isplate gotovo milijardu KM
Evropski sud za ljudska prava u Strazburu doneo je presudu u slučaju „Čolić i drugi" po kojoj je BiH dužna da isplati 300.000 maraka za 16 neizvršenih presuda za ratnu odštetu! Kada presuda postane pravosnažna >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << RS i FBiH suočiće se hiljadama sličnih tužbi koje bi entitete koštale najmanje milijardu maraka! Samo u slučaju RS presude za ratnu odštetu iznose astronomskih 400 miliona maraka, što je gotovo četvrtina republičkog budžeta!
Presuda u slučaju „Čolić i drugi" (tužbu podnelo 16 osoba iz RS), upozoravaju pravnici, biće samo jedna u nizu sličnih jer je gotovo sigurno da će sud u Strazburu istu odluku doneti i kad je reč o ostalim tužbama, a njih je u ovoj međunarodnoj pravosudnoj instituciji u ovom trenutku najmanje nekoliko stotina. Istovremeno, pred domaćim pravosudnim institucijama nekoliko hiljada građana traži da im se isplati ratna šteta.
Novca nema za sve
Pravni stručnjaci smatraju da se kešu za sada mogu nadati samo oni koji su državu tužili MSP u Strazburu i da će vlasti u BiH pokušati da ostalu ratnu štetu isplate u državnim obveznicama s rokom dospeća od 14 godina. Oba bh. entiteta, naime, prihvatila su ovakav vid isplate štete kako bi se zaštitili od bankrota. Ovim obveznicama se može trgovati i na berzi, a one su veoma tražena roba jer njihova trenutna cena iznosi tek 30 odsto nominalne vrednosti.
Predstavnik BiH pred Evropskim sudom Monika Mijić kaže da će vlasti pokušati da obore presudu i da će u tome kao argument koristiti sličan slučaj iz Srbije, gde je presuđeno da država ne snosi odgovornost za neizvršenje sudske presude. Ona kaže da će od Velikog veća suda u Strazburu tražiti da primeni isti princip i poništi presudu u korist „Čolića i drugih".
- Ako u tome ne uspemo, BiH će morati da izvršiti sve presude. To podrazumeva da će entiteti morati da naprave plan kako će i kojom dinamikom isplatiti ratnu štetu. S obzirom na to da je reč o ogromnom dugu, to bi u slučaju da ne oborimo ovu presudu bio veoma težak posao za vlasti oba entiteta - upozorava Mijićeva.
Naša sagovornica dodaje da se nada da će sud uvažiti zahtev BiH za reviziju procesa, pogotovo što su u međuvremenu pojavile nove činjenice koje sud nije mogao imati u vidu kad je doneo ovu presudu.
- Vlasti RS su, u međuvremenu, bile prisiljene da izmene Zakon o ratnoj šteti i time otvore put donošenju novih presuda u ovakvim slučajevima. Te promene su jako važne za ovaj postupak jer uvećavaju ionako veliki broj sudskih presuda - objašnjava ona.
Rešenje su obveznice
U Ministarstvu finansija RS tvrde da budžet nije u opasnosti, sve i ako presuda u slučaju „Čolić i drugi" ne bude oborena. Pomoćnica ministra finansija Dragana Aleksić napominje da se presuda odnosi samo na 16 tužilaca, ali ne i na sve one građane kojima presude nisu isplaćene.
- Videćemo šta ćemo da radimo kada i ako presuda postane pravosnažna. Postoji mogućnost da se i ti ljudi isplate kroz obveznice, kao što je slučaj i svim ostalim građanima. Koliko znam, u presudi u slučaju „Čolić i drugi" nije striktno navedeno da se isplata mora obavi u novcu. To otvara mogućnost da im se ratna odšteta isplati državnim obveznicama - ističe Aleksićeva.
Prema njenim rečima, na koji način će biti isplaćena ratna šteta u ovom slučaju biće konkretizovano u dogovoru sa komitetom suda iz Strazbura koji prati izvršenje njihovih presuda.
- Čak i ako budemo morali da im isplatimo gotovinu, pravo na to će imati samo ljudi koji su podneli tužbe u Strazburu, ali ne i ostali. To znači da naš budžet ni u kom slučaju neće biti doveden u opasnost - kaže sagovornica našeg lista.
Aleksićeva objašnjava da trenutni dug RS po ovom osnovu premašuje 400 miliona KM i da se polovina odnosi na kamate koje su se nakupile zbog neplaćanja presuđenih odšteta. Taj dug bi, dodaju u ministarstvu finansija Srpske, bio i veći da vlasti RS u međuvremenu nisu donele zakon kojim su sprečile mogućnost da kamate budu veće od iznosa glavnog duga.
