Izvor: Blic, 05.Maj.2008, 08:19   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Garant ukusa čista priroda

BANJALUKA - Republika Srpska ima idealne uslove za proizvodnju zdrave organske hrane, međutim, ovaj vid poljoprivrede je nerazvijen zbog nemara nadležnih institucija i nedovoljne svesti građana o značaju prehrambenih namirnica dobijenih prirodnim metodama za njihovo zdravlje, tvrde malobrojni proizvođači organske hrane u RS.

Predsednik Udruženja poljoprivrednika RS Vladimir Usorac među prvima je u BiH počeo proizvodnju organske hrane koja je hit u svetu. Organska proizvodnja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << isključuje upotrebu pesticida, mineralnog gnojiva i genetski modifikovanih organizama.

- Proizvodnjom organske hrane bavim se već desetak godina. Proizvodi sa moje farme zaštićeni su međunarodno priznatim sertifikatima iz ove oblasti. Tržište je još malo, ali zadovoljan sam proizvodnjom i ostvarenim prihodima - kaže ovaj ugledni prnjavorski farmer.

Na njegovoj farmi zasejano je oko 150 hektara žitarica, voća i povrća. Osim toga, Usorac uzgaja i stoku prirodnim metodama, bez upotrebe veštačkih koncentrata pri ishrani.

- Najviše proizvoda plasiram u Sarajevo, zatim u Banjaluku i Mostar. Iz godine u godinu u BiH raste potražnja za organskom hranom, međutim, generalna je ocena da ljudi još ne znaju koje su prednosti ove hrane, a njenu upotrebu donekle im ne dozvoljava i slaba kupovna moć - kaže Usorac.

Da proizvodnja organske hrane ima perspektivu u RS smatra i Dragan Jokić, još jedan prnjavorski proizvođač zdrave hrane. Na farmi Jokića radi cela porodica. Dragan priznaje da je proizvodnja zdrave hrane zahtevnija i u proseku skuplja za 30 odsto od uobičajene.

- Proizvodnja je skuplja jer iziskuje savremenu agromehanizaciju - objašnjava Dragan i dodaje da je lane proizveo 18 tona organske pšenice. Upakovane žitarice uglavnom prodaje u sarajevskim radnjama.

- Proizvodio bih i više da nas vlast podrži većim podsticajnim merama - kaže Jokić.

U BiH postoji oko 60 ovlašćenih proizvođača organske hrane. Da bi proizvod dobio znak, odnosno žig „organski", potrebno je da ispuni niz uslova, počev od kontrole sastava zemljišta na kojem se uzgaja, do strogo kontrolisane primene zaštitnih poljoprivrednih sredstava. Za razliku od uobičajene poljoprivrede koja koristi brojne hemikalije, tvrde stručnjaci, organskom proizvodnjom se dobija ukusan i zdrav proizvod, visoke hranljive vrednosti, bogat vitaminima. Upakovan proizvod mora imati markicu da je organskog porekla i naziv sertifikacijske organizacije, dok povrće i voće prodavci moraju da odvoje i označe kao organsko. Stručnjaci su utvrdili da organski proizvodi imaju 63 odsto više kalijuma, 73 odsto više gvožđa i 125 odsto više kalcijuma nego proizvodi dobijeni konvencionalnom poljoprivrednom proizvodnjom.

Pravila moraju da se poštuju

Da bi voće ili povrće bilo smatrano organskom hranom, ono mora biti uzgajano uz poštovanje sledećih pravila - ne smeju se koristiti pesticidi, herbicidi, niti druge hemikalije. Njiva na kojoj se uzgaja organska hrana mora biti najmanje tri godine bez hemikalija. Problemi sa štetočinama rešavaju se postavljanjem zamki i mamaca i korišćenjem životinjskih vrsta koje su prirodni neprijatelji štetočina. Kada je reč o organskoj hrani životinjskog porekla, u ishrani životinja ne smeju se koristiti hormoni koji veštački pospešuju rast.

Nastavak na Blic...