Izvor: Blic, 12.Jan.2018, 10:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
GLUVOĆA JE NIJE ODVOJILA OD LJUDI Ova devojka bavi se stvarima koje voli, pa čak svira muzičke instrumente
Slepoća odvaja ljude od stvari, gluvoća odvaja ljude od ljudi, rekla je pre nekoliko desetina godina Helen Keler, američka književnica koja je bila i slepa i gluva. Ipak, 23-godišnja Sarajka Alma Mujanović, puna ljubavi, života i nade, nije dozvolila da je gluvoća odvoji od ljudi.
Iako je rođena sa oštećenjem sluha višim od 94 odsto, nikada nije govorila da je to njen zdravstveni problem, već samo nedostatak koji ju je učio da nastavi živeti životom boljim nego što >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je iko ikada mogao da zamisli da će ga živeti. Nije dozvolila da je gluvoća spreči da se bavi stvarima koje voli.
Ova studentkinja Fakulteta zdravstvenih studija u Sarajevu, aktivna je u brojnim nevladinim organizacijama koje se bave pitanjima ljudskih prava posebno prava manjinskih populacija i osoba sa invaliditetom, putuje na razne seminare, treninge, kurseve, razmene mladih, bavi se sportom... Piše tekstove za nekoliko portala, ide na ITAkademiju gde uči o grafičkom dizajnu i multimediji, uživa u fotografisanju.
Ipak, ono što je mnogima najfascinantnije jeste da ova devojka, koja ima problema sa sluhom, bez ikakvih teškoća svira muzičke instrumente, te se bavi glumom.
Gluve osobe muziku ne slušaju, već osećaju
- Počela sam se baviti muzikom još u prvom razredu osnovne škole kada je učiteljica Amina Pilav predložila mojoj mami da sviram na sintizajsteru za školsku priredbu. Tada sam bila iznenađena da mogu svirati, ali sam shvatila da vežbom postižem zapažene rezultate. Nakon učiteljice Pilav, muzikom me podučavala i Alma Tuzi sa kojom sam vežbala sve do srednje škole. Nakon klavira prešla sam i na harmoniku, ali sam zbog drugih obaveza kojima sam se posvetila prestala svirati. Muzika je bila nešto što me je ispunjavalo na poseban način, u duši i u srcu. Ostavila je poseban dojam u meni, jer gluve osobe muziku ne slušaju, već osećaju, celim telom, srcem, dušom – priča Alma.
Pored muzike njen život zaokupila je i gluma, za koju kaže da pored talenta treba mnogo rada, vežbe i zalaganja.
- Kada sam na premijeri prepunog Narodnog pozorišta, zajedno sa ekipom izvela predstavu "Priča o bosanskome suncu", tada sam shvatila da suština predstave nije samo pokazati je publici i završiti sa njom, već interakcija sa publikom, i pozadinska priča celog toka. Shvatila sam da su me vežbe na koje sam dolazila izgradile kao ličnost koja ne treba da se plaši javnog nastupa i reći ono što misli i što treba. Takođe, to me je nateralo da još više prihvatim sebe onakvu kakva jesam, jer kako je meni na jednoj od proba za predstavu teta Hasija rekla: "Ti si jedna, jedina i neponovljiva Alma, ja sam Hasija". Svi smo neponovljivi, i trebamo biti svoji, jer, tako će nas ljudi zapamtiti, jer smo unikatni, neponovljivi, posebni. Svi, i na svoj način, pokazujući sebe onakvim kakvi doista jesmo i trebamo da budemo – govori Alma za Faktor.
Uz mentoricu, poznatu glumicu Armu Tanović i kolege iz Kulturno-umetničkog društva Udruženja gluvih i nagluvih KS učestvovala je i u predstavi "Ples u tišini".
Iako je već ostvarila svoje mnogobrojne ciljeve i želje, ističe da joj gluvoća ipak u pojedinim aktivnostima zna predstavljati poteškoće, te da se suočavala i sa mnogim predrasudama.
- Prvenstveno boli kada neko umesto vas samih kaže šta vi možete ili ne možete. Šta vi smete ili ne smete. Boli kada drugi žele da kroje vaš tok života ograničavajući vas na mogućnosti. Ne treba dozvoliti takvo nešto. Treba živeti život punim plućima i samo svoj. Ljudi uvek misle, ali ih treba iznenaditi svojim sposobnostima i mogućnostima, raditi jako puno na sebi i ostvariti svoje ciljeve i uspehe – optimistična je ova studentkinja.
.jpg)
