Izvor: Blic, 03.Jan.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Federalizacija BiH bila bi na štetu RS
BANJALUKA - Odstupanje od Dejtonskog mirovnog sporazuma u vidu federalizacije BiH opasno je za Republiku Srpsku jer je Dejton ono što garantuje njeno postojanje, a ne Rusija, Amerika ili Srbija. Zbog toga će očuvanje i nadogradnja ovog sporazuma biti osnova delovanja političke partije na čijem ću čelu biti, kaže u intervjuu „EuroBlicu” Dragan Čavić, bivši predsednik RS i nekadašnji lider SDS.
Čavić se pita „zar neko misli da je moguće da promenom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Ustava Hrvati formiraju autonomiju na više od trećine FBiH, da RS ne izgubi deo teritorije, a da Bošnjaci, kao najbrojniji u BiH, budu svedeni na oko 30 odsto teritorije države?”
O promeni Ustava govorilo se i na sastanku trojice lidera u Prudu. Kako gledate na taj dogovor?
- Dogovor je dobar po sadržaju, ali loš po mogućnostima realizacije. Postoji kapacitet da se podela imovine i popis stanovništva zakonski reše u Parlamentu BiH, pod uslovom da ne dođe do različitog tumačenja dogovora. Kad je u pitanju Ustav, kao što sam rekao, Dejton mora biti njegova osnova. Srpska je dala mnogo sluha u pokušaju promene Ustava 2006, što je neozbiljno shvaćeno od Bošnjaka, a delom i Hrvata.
Da li će ovi principi biti dovoljni za brz uspon partije koju formirate? Kako napreduje taj posao?
- Stranka neće biti formirana da bi brzo napredovala. Želimo da na izborima 2010. učestvujemo u svim izbornim jedinicama i na svim listama kandidata. Stranku ćemo formalno registrovati početkom godine. Banjalučka gradska organizacija trebalo bi da bude formirana do polovine februara, dok je osnivački kongres stranke planiran na proleće. Najviše zainteresovanih članova imamo upravo u Banjaluci. Osim narodnih poslanika Branislava Škobe i Vojislava Gligića, mnogi drugi članovi SDS zainteresovani su da nam pristupe, ali o imenima i broju nešto kasnije.
Plašite li se da bi stranka mogla postati skup političara nepoželjnih u svojim dosadašnjim strankama?
- To je uvek moguće jer je politička organizacija otvorena za sve koji žele da uđu u nju. Pristupanje nije ničim uslovljeno, osim eventualnim zakonskim ograničenjima.
Šta je osnovni motiv za formiranje nove stranke u RS?
- Pre svega, odnos rukovodstva SDS prema meni jer dve godine zbog delovanja sadašnjeg predsednika stranke, nisam pozvan na značajnije političko učešće. Druga, bitnija stvar je politički pristup SDS, o kome više ne želim govoriti. Zbog toga smatram da RS treba nova politička opcija koja će graditi drugačiji odnos prema politici.
U kom smislu?
- Nema nikakvog prodavanja iluzija narodu u vidu referenduma, na kojima se dobije biračko telo, a koje se kasnije ponizi neispunjenim obećanjima. Moj cilj je odgovorna, realna nacionalna politika RS. Ne mislim da je u odnosu države i entiteta moguć princip isključivosti - ili jedno ili drugo, jer može i jedno i drugo. To će biti politički princip delovanja stranke.
Možete li postati značajna opozicija SNSD?
- U samom nastanku stranka je opoziciona, s namerom da 2010. godine bude parlamentarna. Dotad nećemo praviti nikakve koalicione saveze ni sa kim. Sadašnja opozicija može očekivati samo da će biti ojačana stavovima nove političke organizacije, što ne znači da ćemo se slagati u svemu. Ne mislimo da bolesno kritikujemo sve što vlast predlaže već samo ono što ne valja.
Kako ocenjujete rad sadašnje opozicije u RS?
- Opozicije ima, ali je prilično razbijena, neujedinjena i konfuzna. Pravu tehniku opozicionog rada primenjuje samo Srpska radikalna stranka koja ima dva poslanika, ali na način koji njima doliči. Na političkoj sceni RS nedostaje argumentovana opozicija. Kritika samo radi kritike je prozirna.
Šta najviše zamerate aktuelnoj vlasti u RS?
- Ima mnogo obećanja, a malo realizacije. Zapljusnuti smo idejama vrednim milijarde maraka, ali je sve u fazi projekata. Mislim da je administrativni aparat za najmanje 40 odsto veći nego kada je 2006. ova administracija došla na vlast. Kriterijum političke podobnosti postao osnovni način za uspeh. Takođe, nije dobro što je RS ušla u nepotrebno konfliktnu situaciju sa okruženjem - Federacijom i Hrvatskom. To nas ubuduće stavlja u lošu poziciju. Između ostalog, neozbiljno se shvata nadolazeća ekonomska kriza u kojoj se planiraju silni projekti, poput gradnje nove zgrade parlamenta RS u Banjaluci.
Očekujete li neku vrstu uzvratne usluge od premijera RS Miliorada Dodika jer ste ga, pre odlaska sa funkcije predsednika RS, imenovali za mandatara?
- Nema tu nikakvih usluga. Sa Dodikom više od godinu dana nemam nikakav kontakt, što mu ne zameram. Mislim da sam, dajući mu mandat, uradio jedinu ispravnu stvar jer je taj potez stabilizovao političku situaciju u RS nakon što su promenjene tri vlade za vreme četiri godine mog predsedničkog mandata. Dodiku sam dao mandat onda kada je PDP izašla iz vlade sa SDS i podržala SNSD, čime su, sa ostalim partnerima, formirali novu skupštinsku većinu.
Kako sada gledate na funkciju predsednika RS?
- Uloga predsednika u RS nije degradirana, kako to neki misle, ali se utisak inferiornosti stiče zbog autoriteta Milorada Dodika, koji donosi sve političke odluke. Treba znati da, po Ustavu RS, predsednik može da predsedava i sednicama Vlade RS, saziva sednice Narodne skupštine, da potpisima 20 narodnih poslanika smeni premijera...
Nisam „miljenik Zapada”
Kako komentarišete tvrdnje da ste „miljenik Zapada” koji vas nije „kaznio” dok je SDS, kao vaša partija, trpela oštre sankcije?
- To je apsurdno! U oktobru 1998. bio sam prvi smenjeni funkcioner u RS, kad me, kao poslanika, smenio Karlos Vestendorp, zbog samo jedne izjave. Međutim, mislim da Srbi, ako žele da zadrže svoj status, moraju imati sagovornike. Nije dobro „pljuvati” akreditovane predstavnike međunarodne zajednice u BiH, sa kojima sam uvek imao dobru komunikaciju. To ću nastaviti i dalje, pogotovo sada, rasterećen svih hipoteka koje SDS nosi godinama.
Neću ponovo biti predsednik
Imate li ambiciju da opet budete predsednik Republike Srpske?
- Moje ambicije više nisu povezane sa visokim funkcijama, već sa ozbiljnim političkim radom.
To znači stvaranje
što više sposobnih, mladih i obrazovanih ljudi koji će preuzeti najbitnije društvene funkcije.
