Izvor: Blic, 19.Mar.2009, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropa je zaboravila na BiH
BANJALUKA - Bosna i Hercegovina je zaboravljena u velikim međunarodnim institucijama. Nama se ozbiljne međunarodne diplomate više ne bave. Mnogi od tih ljudi su pomalo umorni od BiH, što za nas nije mnogo ni loše jer tad nema ni velikih eksperimenata i poštuju se postojeće institucije - kaže u intervjuu „EuroBlicu” potpredsednik Saveta Evrope i lider Partije demokratskog progresa Mladen Ivanić.
Ivanić tvrdi da imidž BiH u inostranstvu „nije dobar, jer >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se ona smatra zemljom u kojoj je na vlasti nesposobna ekipa ljudi koja ne zna šta hoće, u kojoj postoji mnogo sukoba”.
„Međutim, međunarodne institucije smatraju da bezbednost u BiH nije ugrožena i to je ono što ih najviše zanima”, kaže Ivanić.
Da li je zbog toga pritisak na RS manji u poslednje vreme?
- Taj pritisak je manji još od kad je otišao Pedi Ešdaun, a on je bio poslednji visoki predstavnik sa podrškom međunarodnih institucije da radi šta hoće. Više nema jedinstvenog stava Saveta za primenu mira (PIC) koji bi stajao iza nekog hiperaktivnog visokog predstavnika. To znači da nam međunarodne institucije neće praviti velike probleme.
Dakle, zbog nejedinstva u PIC Valentin Incko se ne može ponašati kao Pedi Ešdaun?
- Ne samo zbog razjedinjenosti već i zbog koncepta EU koja kaže da moramo raditi svoj posao ako hoćemo u Evropu. Nema više uslova za nekog aktivnog visokog predstavnika.
Znači li to da se međunarodna zajednica zaista povukla iz pregovora o Ustavu BiH ili u tom procesu ima svog čoveka?
- Do sada nije imala svog čoveka i nije insistirala na reformi Ustava. Međutim, postoje neke naznake da bi se mogla uključiti u taj proces jer je novi visoki predstavnik rekao da će Ustav BiH biti njegov prioritet. Ali, niko neće eksperimentisati, recimo, u vidu nametanja ustava.
Kako sada gledate na pokušaj dogovora Dodika, Čovića i Tihića?
- Podržavam Prudski sporazum i banjalučki dogovor, ali samo u delu koji se odnosi na rešavanje statusa Brčkog i državne imovine. Neprihvatljiv je deo koji se odnosi na Ustav. Jer, RS nema nijedan motiv da uđe u priču o drukčijoj teritorijalnoj organizaciji BiH. Evropa je rekla da reforma Ustava nije uslov za ulazak BiH u EU, što znači da u ovoj priči možemo samo da izgubimo.
Ponovo je aktuelno eventualno povlačenje srpskih predstavnika iz institucija BiH?
- Ako se SNSD povuče, ništa se ne bi moglo uraditi jer ne bi bilo kvoruma, čak i da ostale stranke ostanu. Ja u to ne bih ulazio bez neke velike potrebe, odnosno bez ozbiljnog udara na RS.
Nameće li to i pitanje efikasnosti zajedničkih institucija?
- Sa pričom oko prenosa nadležnosti na zajedničke institucije se preteruje jer se njihov stvarni uticaj meri novcem. Državnom budžetu RS doprinosi sa oko 330 miliona KM, a ima svoj budžet od 1,6 milijardi KM, ima u fondovima oko 1,2 milijarde i u opštinama oko 800 miliona KM. To govori gde je stvarna moć u BiH jer mi oko 12 puta više novca trošimo sami nego što dajemo BiH.
Da li će opozicione partije u RS sklopiti koalicioni dogovor za naredne izbore, kao što to najavljuje vladajuća koalicija?
- Mislim da će se formirati dva bloka - jedan će biti sačinjen od SNSD, SP i DNS, a svi ostali zajedno. Ne očekujem da će ti dogovori ići u pravcu zajedničkih lista jer svaka partija treba da ima svoje liste, ali bi se to moglo desiti kad je u pitanju predsednik RS, član Predsedništva...
Aktuelna vladajuća koalicija tvrdi da sve funkcioniše dobro, iako postoji nezadovoljstvo socijalista učešćem u vlasti. Da li je zaista tako?
- U doba kada sam bio tamo, koalicija praktično nije funkcionisala - SNSD ne treba nikoga jer imaju dovoljno glasova da sami vladaju. Mislim da SP i DNS treba da kažu da li su zadovoljni.
Koliko su vaši zahtevi za ostanak u koaliciji bili realni? Tražili ste, između ostalog, rebalans budžeta koji je usvojen mesec dana pre toga, kada ste bili u vlasti?
- Nismo tražili rebalans odmah, nego do kraja godine. Realno je i da se, umesto u infrastrukturne projekte, sredstva ulažu u zapošljavanje. Takođe, potpuno je realno uvođenje manje stope PDV, koju je Vlada kasnije prihvatila, ali na predlog SNSD. Mada u Evropi stopa PDV ne može biti manja od pet odsto, oni su prepisali našu ideju, od koje nikad nećemo odustati. Jedan od najvećih protivnika te ideje je Uprava za indirektno oporezivanje BiH jer bi to za nju značilo više posla. Ali, ne možemo svi plaćati cenu zbog toga što se birokratama komplikuje život.
Rekli ste da ste iz koalicije izišli jer vas SNSD ništa nije pitao. Koliko se pitate sada?
- Naš uticaj sad je veći nego kad smo bili u Vladi. Više se čujemo i kritikama teramo vlast na neke poteze. Dosad smo se najviše čuli zajedno sa SNSD na nivou BiH. Unutar RS Vlada je radila sama i ono što je zacrtao SNSD. Na lokalnom planu je bio pravi rat.
Znači li to da se ograđujete od odluka koje je donosila Vlada, dok je u njoj učestvovala i PDP?
- Ne ograđujem se ni od jedne odluke u kojoj smo mi učestvovali, ali ima i onih u kojima nismo - fiskalizacija, uvođenje poreza na nepokretnosti, rast doprinosa u doba ekonomske krize...
