Izvor: Blic, 10.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dvoja vrata za istoriju i povijest
SARAJEVO - U Federaciji BiH postoje 54 takozvane dve škole pod jednim krovom. Najviše ih je u Srednjobosanskom kantonu, ukupno 16, potom u Hercegovačko-neretvanskom u kojem takođe žive uglavnom Hrvati i Bošnjaci.
Ovako organizovane škole funkcionišu po principu totalne podeljenosti koja traje punih pet godina. Na školama postoje dva ulaza - jedan za đake Hrvate, a drugi za njihove vršnjake Bošnjake. Jedni uče povijest, a drugi istoriju jer se pod jednim krovom primenjuju dva >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nastavna plana i programa.
Federalni zvaničnici su još 2002. godine čvrsto obećali Savetu za sprovođenje mira da će objediniti škole i to je, ali najmanje njihovom zaslugom, do danas urađeno samo u mostarskoj gimnaziji. U međuvremenu su splasnuli i pritisci međunarodne zajednice, čak i iz misije OEBS, odakle su jedno vreme stizale najoštrije kritike na račun segregacije dece u školama. Svojevremeno je misija OEBS organizovala čak i brojne seminare posvećene ujedinjavanju škola. Posle svega u ovoj međunarodnoj instituciji tek konstatuju da „razumeju zabrinutost pojedinih strana o mogućoj ugroženosti jednog od naroda, ali je stvar donekle drugačija jer odluka o ujedinjavanju škola zapravo ne ugrožava nastavu na jednom od jezika niti nacionalnu grupu predmeta".
Odgovornost za „poštovanje obaveze koju je BiH slobodno preuzela po prijemu u Savet Evrope snose učenici, nastavnici i roditelji", kažu u misiji OEBS u BiH.
Što se tiče domaćih zvaničnika, utisak je da njih fenomen dve škole pod jednim krovom mnogo i ne zanima, osim u vreme predizborne kampanje, a i tad o obrazovanju govore uglavnom kao o „načinu zaštite nacionalnih interesa."
U Srednjobosanskom kantonu, gde je problem najizraženiji, priznaju da je postojeća situacija „tinjajuća vatra". Tamošnji zvaničnici, koji ne žele da im pominjemo ime, kažu da je „problem višestruk", počev od finansija, jer je pitanje „koliko ko troši stalno otvoreno". U ovom kantonu su organizovane i ankete u školama koje su pokazale da „ni jedni ni drugi roditelji" ne žele da se škole objedine.
Selo Lug, koje se nalazi na granici Žepča i Zavidovića, primer je iz kojeg se da zaključiti koliko je situacija ozbiljna i koliko su podele daleko otišle. Naime, u Lugu je pre nekoliko godina uz pomoć inostranih donacija sagrađena osnovna škola koja danas zjapi poluprazna. U ovu školu idu samo bošnjačka deca, dok se hrvatska, zato što su tako odlučili njihovi roditelji, obrazuju takođe u novoj školi koja je sagrađena na drugom kraju sela uz pomoć „Karitasa" katoličke crkve.
Zakonom protiv segregacije učenika
Stav OHR je da problem dve škole pod jednim krovom treba rešavati sistematično i sveobuhvatno, zbog čega je „važno usvajanje zakona na državnom nivou i formiranje agencije za obrazovanje za predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje".
- U okviru novog zakonskog i institucionalnog okvira, koji bi bio isti za celu BiH, bilo bi lakše naći dugoročno i konačno rešenje, ne samo za dve škole pod jednim krovom, već i za sve slučajeve segregacije u obrazovnom sistemu BiH, kaže portparolka Kancelarije visokog predstavnika Ljiljana Radetić.
