Izvor: Blic, 28.Jan.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dodik: Nema ukidanja RS
BANJALUKA – Ako na predstojećem sastanku o budućem uređenju BiH, zakazanom za 23. februar u Mostaru, ne bude prihvaćen stav da je Republika Srpska jedna od teritorijalnih jedinica u BiH, ma koliko ih bilo, izjava o promeni Ustava BiH, koju sam potpisao zajedno sa liderima HDZ i SDA neće imati nikakav značaj, poručio je juče premijer RS Milorad Dodik.
On je rekao da ga „ne zanima" koliko će jedinica biti u Federaciji BiH, ali da garantuje da je pozicija >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << RS neupitna, u svakom pogledu. „Biće to RS koja ništa ne gubi, već koja, između ostalog, traži 0,4 odsto teritorije koju nije dobila u utvrđivanju entitetske linije", kaže Dodik. On je potvrdio da se čuo sa Sulejmanom Tihićem, nakon interpretacija njegovih izjava u medijima, koji mu je, kako kaže, potvrdio da „nikad nije pomenuo ukidanje RS".
Premijer RS objašnjava da će se na predstojećim razgovorima pokušati dogovoriti amandmani na ustav BiH, u skladu sa potpisanom izjavom i da bi oni trebalo da garantuju poziciju RS. Međutim, on nije mogao da potvrdi da li će to rešenje dobiti neophodnu dvotrećinsku većinu u državnom parlamentu.
On je uveren da dogovor oko raspodele državne imovine i rešavanja statusa Distrikta Brčko već imaju potreban broj glasova iz RS, tvrdeći da je za to dobio i podršku lidera PDP Mladena Ivanića.
Istovremeno, lider Stranke za BiH Haris Silajdžić izjavio je za federalne medije da dogovor Tihića, Čovića i Dodika deli Federaciju BiH i da se tim sporazumom žele podići tenzije između Hrvata i Bošnjaka.
«Dodik tvrdi da RS nije upitna, što onda ukazuje na to da je upitna FBiH. Prema tome, sve regije i entiteti se odnose na FBiH, a to znači da ćemo imati entitet sa hrvatskom većinom i sa Mostarom, da će Posavina ostati u RS i da ćemo imati distrikt Sarajevo i Bošnjake sabijene u tuzlanskom, zeničkom i bihaćkom getou ili enklavi», izjavio je Silajdžić.
Međutim, prema tvrdnjama predsednika SDA Sulejmana Tihića, BiH bi, prema ovom dogovoru, trebalo da bude sastavljena od četiri teritorijalne jedinice plus Brčko distrikt. Tihić kaže da mu je bilo bitno da ne budu tri jedinice i da ne ostanu dve – što je sada slučaj.
«Nismo ni rekli kako ćemo zvati taj srednji nivo – regija, entitet, kanton, provincija ili nešto drugo. Centri teritorijalnih jedinica na srednjem nivou vlasti trebalo bi da budu u Sarajevu, Banjaluci, Mostaru i Tuzli», izjavio je Tihić za «Dnevni avaz».
Predsednik PDP Mladen Ivanić smatra da je deo dogovora trojice lidera SNSD, SDA i HDZ BiH, koji se odnosi na promenu Ustava, „nepotreban eksperiment od koga RS neće imati nikakvu korist”. „Srećom, trojica lidera imaju različite poglede na BiH i četiri teritorijalne jedinice, tako da taj deo dogovora nema nikakve šanse da se sprovede, a lično mislim da je sa njim RS ušla u nepotreban rizik. Taj deo dogovora koji se odnosni na teritorijalnu organizaciju neprihvatljiv je za PDP”, rekao Ivanić.
On je izrazio nezadovoljstvo što se u potpisanoj izjavi trojice lidera „nigde ne spominje RS”.
I lidera SDS Mladena Bosića zabrinjava što se u izjavi koju su potpisali Dodik, Tihić i Čović nigde ne spominje RS niti njene nadležnosti.
«Umesto dva entiteta spominje se suverena BiH sastavljena o četiri teritorijalne jedinice. Da je Dodik hteo, u dogovor je to mogao da ugradi. Ovako, kada dođe do pregovora, moraćemo da se borimo da RS zadrži svoj uticaj koji će, evidentno biti umanjen», ocenio je Bosić.
Lider SRS RS Milanko Mihajlica kaže da ova partija ne podržava dogovor trojke, jer otvara «Pandorinu kutiju» u BiH i suprotan je Dejtonskom sporazumu, kao i dosadašnjim izjavama Milorada Dodika. «Sada je odgovornost na predsedniku RS, koga pozivamo da podnese ostavku ili da u najskorije vreme sazove predstavnike srpskih parlamentarnih stranaka i zatraži zakazivanje vanredne sednice Narodne skupštine RS. Nećemo dozvoliti da o sudbini RS odlučuje jedan čovek», kaže Mihajlica.
On napominje da je nekoliko puta pokušavao pitanje promene ustava BiH uvrstiti u dnevni red NSRS, ali da na to «nikada nije pristao premijer RS, koji je ucenjen, i koji je, da bi ostao na vlasti, spreman sve da žrtvuje».
U SDP BiH kažu da potpisivanje još jednog u nizu sporazuma dela šestorke na vlasti pokazuje da SDA, SNSD i HDZ BiH još "nisu u stanju da se dogovore ni o tome o čemu su se dogovorili”.
"Dodik tvrdi kako je RS opstala, Čović da je dobio treći entitet, a Tihić kako će BiH imati četiri regije koje će prelaziti entitetske linije sa sedištima u Sarajevu, Banjoj Luci, Mostaru i Tuzli. Sve dok ne budu objavljeni konkretni amandmani, smatramo da je reč o još jednoj prevari i zavaravanju javnosti”, zaključuju u SDP BiH.
Lukić: Nema opasnosti za Republiku Srpsku
Bivši član jugoslovenske delegacije iz RS na pregovorima u Dejtonu Vladimir Lukić ne veruje da je bilo ko u RS spreman da žrtvuje poziciju RS, zbog čega ne vidi opasnost u dogovoru trojice lidera. On smatra da je suština ovog dogovora, zapravo podela FBiH i uspostavljanje uređenja koje će biti ekonomski opravdanije i funkcionalnije. Lukić smatra da problemi mogu nastati jedino oko odnosa organizacionih jedinica - da li će imati isti paritet, drugačiji, ili onaj koji je dogovoren u Dejtonu. «Čujemo razne komentare, ali nisam siguran da su ti koji ih i iznose detaljno upoznati sa čitavim procesom razgovora. Nije problem u tome jesu li to četiri organizacione jedinice ili pet, već je suština da ostane RS», kaže Lukić.
Zadiranje u suštinu Dejtonskog sporazuma
Profesor Ustavnog prava Petar Kunić kaže da dogovor Dodika, Tihića i Čovića ne daje precizan odgovor na pitanje da li se time menja dejtonska pozicija RS. On, ipak ističe da se ovim dogovorom zadire u suštinu Dejtonskog sporazuma jer se najavljuje preispitivanje administrativno-teritorijalne podele BiH. «Čim preispitujete teritorijalnu organizaciju BiH – dirate u Dejtonski sporazum. Ako se ovaj dogovor ne tiče pozicije RS, onda je to i trebalo reći, a ne da se radi o preispitaivanju teritorijalne organizacije BiH. Kada se to kaže, onda se misli na BiH kao celinu, što izaziva nedoumice», ističe Kunić, naglašavajući da pitanje preispitivanja teritorijalne podele BiH nije trebalo otvarati u ovom trenutku.
