Izvor: Blic, 07.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobro se dobrim vraća
Dobar komšija zlata vredi ili košulja pa komšija. U ove narodne mudrosti uverio se i starina Mišo Filipović, po nadimku Popaj znan mnogim Banjalučanima. E, Popaj će ovaj Vaskrs pamtiti po dobrom delu svojih komšija.
Sastali se stanovnici naselja Lazareva 2 u Popajevom omiljenom kafiću „Biser" i odlučili da skupe novac za kupovinu slušnog aparata. Svesni da od mizerne penzije sam ne bi mogao da ga kupi, za nekoliko dana cela akcija je, uz malo muke, završena, a pred Mišom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << su dani ponovnog privikavanja na zvukove, televiziju, glasove svojih komšija...
Malo je reći da je Popaj bio iznenađen poklonom koji mu je naterao suze na oči. Ipak, ozbiljno lice se razvuklo u osmeh kada je shvatio šta su komšije uradile za njega. Nije mogao da priča sa nama, ali je zato kasnije spremno pozirao fotoreporteru. Komšije kažu da je Mišin sluh potpuno oslabio nakon moždane kapi i da je bio nesrećan zbog toga. Najteže mu je bilo što ih više nije mogao čuti i što je na televiziji gledao samo slike.
„Kad je ovakav čovek u pitanju, pomoć nije smela da izostane. Svima nam je pomagao i bio primer dobrote i humanosti. Nismo želeli da praznik prođe, a da ga ne obradujemo. Sve smo isplanirali kako bi aparat dobio pre Vaskrsa", priča vlasnica „Bisera" Nada Crnogaća.
Ona je, uz sina Vaska, komšije Vesnu i Ranka Mitevskog, predsednika MZ Zorana Ružičića, ali i brojne ljude sa strane, za nekoliko dana skupila 1.000 KM za aparat.
„To je, inače, njegovih pet penzija, a mi smo taj novac za čas obezbedili. Tražili smo pomoć i sindikata Kliničkog centra u kojem je, zajedno sa pokojnom suprugom, proveo ceo radni vek - skoro 40 godina. Oni, međutim nisu pomogli", priča komšija Vasko Crnogaća. I Vesna i Ranko Mitevski insistiraju da je Popaj „oduvek komšija za primer", toliko dobar da o njemu priča cela Banjaluka.
„Da nije zaslužio, poklon ne bi dobio. Nije to ništa posebno, samo što se narod odvikao od lepih gestova. Vremena su takva da retko ko kome pomaže. Srećni smo kad i Mišu vidimo srećnog", kažu uglas komšije.
Nakon smrti supruge usledili su najteži dani samoće, a jedini pravi prijatelj mu je svastika Gordana Stanišić koja svojim posetama čini život bar malo srećnijim.
„Neverovatno je koliko ga komšije vole, a njihov gest je za svaku pohvalu. Mnogo godina Mišo je bio sportista i nikako nije mogao da se pomiri sa zlom sudbinom. Ovo mu je vratilo radost", rekla je Gordana.
Fudbaler, atletičar, bodi-bilder....
Mišo Filipović može da se pohvali izvrsnom sportskom karijerom. Pre više od četiri decenije uspešno je vladao fudbalskim terenom u ovdašnjim klubovima. Nije mu bila strana ni atletika, a nadimak Popaj je zasluženo dobio zbog savršeno izvajanog tela o kom je, pričaju njegovi najbliži, vodio računa baveći se i bodi-bildingom.
