Izvor: Blic, 16.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Do posla uz vezu i člansku knjižicu
BANJALUKA - Visoka stopa nezaposlenosti i porast rada na crno su samo neki od problema s kojima se suočavaju mladi u BiH, a završen fakultet koji ne garantuje siguran posao i solidna lična primanja nisu dovoljni da zadrže mlade u BiH. Čak 70 odsto njih želi da napusti zemlju i da bolji život potraži u inostranstvu.
Ovo je jedan od zaključaka jučerašnjeg okruglog stola „Mlada generacija, odnos prema radu i pokretu mladih" u organizaciji Međunarodnog foruma „Bosna". >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Član Upravljačkog komiteta za mlade RS Branislav Račić rekao je da je jedan od najozbiljnijih problema to što mladi teško pronalaze zaposlenje.
Više od pola miliona nezaposlenih
U Bosni i Hercegovini registrovan je 531.531 nezaposleni, što je za 0,70 odsto više nego prošle godine, podaci su Agencije za zapošljavanje BiH. Na biroima rada BiH 36,85 odsto su osobe sa trećim stepenom obrazovanja, dok je 35,86 odsto sa nižom stručnom spremom, a sa visokom i višom stručnom spremom koji traže posao je 3,43 odsto.
„Visoko obrazovanje u BiH je loše. Još se školuju kadrovi kojima nije siguran put do posla jer mnoga zanimanja izumiru. Takođe, u BiH studenti sa diplomom još ne mogu da se prekvalifikuju, a država nema plan kako da zaposli mlade ljude", istakao je Račić.
On kaže da najveću šansu za posao imaju oni koji su članovi neke političke partije i koji imaju rodbinske veze.
„Međutim, kada mladi završe fakultet od njih se traže tri godine radnog iskustva. Moraju da volontiraju i po nekoliko godina kako bi se zaposlili. Nažalost, sumorna je slika omladine u BiH", kaže Račić.
Bojan Arula iz Međunarodnog foruma „Bosna" kaže da su mladi danas često žrtve zloupotrebe i radne eksploatacije, posebno kada je reč o programu volontiranja.
„Zato privatnici traže i po 40 volontera koji će besplatno raditi godinu dana. Međutim, jedan visokoobrazovani stručnjak koji volontira trebalo bi da prima mesečno platu oko 1.000 KM kad bi bio zaposlen. Prostom računicom, jedan privatnik godišnje u svoj džep stavi oko 480.000 KM upravo zahvaljujući volontiranju mladih", kaže Arula. On ističe da mu nije jasno zašto omladinske organizacije ćute jer najviše trpe upravo mladi i država, dok korist imaju poslodavci.
Viši stručni saradnik u Republičkoj agenciji za razvoj malih i srednjih preduzeća Anita Šimundža kaže da je potrebno da država mladim ljudima obezbedi povoljne uslove finansiranja kako bi lakše došli do posla i zaradili.
„Takođe, mladim ljudima, odnosno početnicima u biznisu, treba obezbediti poreske olakšice, infrastrukturne uslove kako bi ih stimulisali da rade i stvaraju", rekla je ona.
