Izvor: Blic, 11.Avg.2008, 07:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dejanu uspešno presađeno srce

LAKTAŠI - Na "AKH" klinici u Beču Dejanu Triviću (19) iz Boškovića kod Laktaša 2. jula je presađeno srce i on se sada oseća dobro, a oporavak teče prema planu, javila je "EuroBlicu" iz Beča njegova majka Jelka. Ona nam je poslala i fotografije koje svedoče o velikoj pobedi u dvogodišnjoj borbi sa opakom bolešću tokom koje je Dejan više puta bio klinički mrtav.



- Dejan je odlično podneo operaciju koja je trajala sedam sati. Još se nalazi pod intenzivnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nadzorom ali razgovara, svestan je svega i uveren da je dobio životnu bitku. Ja sam načisto izgubljena, a moj suprug Momo, koji je kod kuće, u šoku je od sreće i uzbuđenja - kaže Jelka Trivić ističući ogromnu zahvalnost mnogim humanistima bez čije pomoći transplantacija nije bila moguća.

Prema sadašnjem stanju, Dejan će kući početkom septembra kada sledi banjski oporavak.

- Očekujemo ponovni dolazak doktora Borisa Goronje iz Banjaluke koji je uložio veliki trud za Dejana. On je s nama od prvog dana i bio je uz Dejana tokom operacije kao član lekarskog tima - rekla je Jelka.

Momo Terivić, Dejanov otac, ispričao nam je da je obaveštenje o putovanju u Beč stiglo poslednjeg dana jula.

- Probudio nas je telefon oko 16 sati popodne, a osoblje bečke klinike saopštilo da budemo na aerodromu u Mahovljanima za 15 minuta. Drhtali smo od uzbuđenja, a Dejan se veselio putovanju uveren da mu ono znači novi život. Torbe su već bile spakovane i mi smo ispoštovali rok. Kada smo stigli na aerodrom, avion je već bio u fazi sletanja i od tada počinje naša nova drama sa sretnim epilogom. I sada nas zovu mnogi prijatelji da bi pružili podršku, a ja od tada uopšte ne spavam, noćima hodam oko kuće moleći se za Dejana ali i sve dobre ljude koji su bili uz nas - priča Momo Trivić.

Nakon akcije, koja je za ovog uzornog mladića predstavljala jedini put ka ozdravljenju, Trivići ističu da im se učvrstila vera u ljude.

- Sada smo kroz našu agoniju spoznali i drugu stranu našega naroda, proširili vidike o ljudima i njihovoj mogućnosti. Za nas je bilo nedostižno 100.000 evra, ali nadu nismo gubili. Obratili smo se medijima, javnosti, prijateljima i oni su nas iznenadili jer su shvatili koliki je naš bol. Do pre godinu-dve dana imali smo sina koji je završio školu, radio, bio sretan a mi zadovoljni da bi se preko noći sve to, nakon saznanja da mu srce otkazuje, urušilo i gurnulo nas u ambis, u tešku borbu. Ipak, svako zlo, pa i ovo naše, izrodi se u veliko dobro, ozdravljenje koje je bilo doskora nezamislivo - kaže Jelka čije reči potvrđuje i njen suprug Momčilo napominjući da je transplantaciju izvršio doktor Verner Mohl.

Dejan je u aprilu potpisao listu čekanja Evropske unije. Nakon prikupljenog novca početkom leta, on je bio u pripravnosti.

- Mnogo sam sretan posle svega što me snašlo. Podigao sam glavu i sada gajim novu nadu u život i moj oporavak. Hvala svima koji su mi pomogli, naročito Milovanu Topoloviću, načelniku opštine Laktaši, koji je moj problem shvatio vrlo humano i podstakao mnoge da pomognu. Beskrajno sam mu zahvalan kao i moja porodica, a ne zaboravljamo ni sve druge jer i one najmanje uplate su me ohrabrile, dale mi dodatnu snagu da izdržim - kazao nam je Dejan Trivić u kratkom telefonskom razgovoru iz Beča.

Izuzetno humanu ulogu u ovom slučaju imali su i Ministarstvo zdravlja RS i KC Banjaluka koji su tokom prvog pregleda u Beču obezbedili prevoz i stručnu pratnju doktora Borisa Goronje.

Od Trivića saznajemo da se Dejan razboleo u novembru 2006. godine kada je osetio slabost. Prethodno nikada nije imao zdravstvenih problema, završio je srednju poljoprivrednu školu, radio u mesnicama, bavio se sportom...

Na Odjelu kardiologije u Banjaluci konstatovana je dekompenzacija srca što je potvrđeno i na klinici u Tiršovoj u Beogradu gde je Dejan doživeo i kliničku smrt.

- Bog ga je pogledao a doktori Goran Vukomanović i Biljana Međo 28. decembra 2006. vratili u život. Potom mu je ugrađen defibrilator koji ga je još dva puta spasio od sigurne smrti, da bi nam doktor Goran Milašinović iz Beograda, koji je bio uz nas, ukazao da je transplantacija jedna nada za našeg sina i povezao sa sa profesorom Mohlom u Beču. Tada je počela naša nova borba za Dejana koja je sada dobila sretan epilog - kaže majka Jelka.

Nastavak na Blic...