Izvor: Blic, 14.Avg.2016, 20:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DOK CEO REGION POTPISUJE „DONORSKU KARTICU“ U Srpskoj nemoguće donirati organe
Stanovnici Republike Srpske nemaju mogućnost da u slučaju smrti, daruju svoje organe i tako nekom spasu život.
Dok ceo region potpisuje poznatu „donorsku karticu“ kojom se daje saglasnost da nakon smrti daruju organe, u Srpskoj još nema ni institucije koja se bavi zaveštavanjem organa.
Nije osnovan ni registar davaoca organa, niti lista čekanja za transplataciju. Doktori Univerzitetskog kliničkog centra RS rade isključivo presađivanje bubrega, a od prve transplatacije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 2010. do danas obavljeno ih je tek 23.
Prema rečima Dragana Rakanovića, šefa Tima za transplantaciju bubrega UKC RS u Banjaluci, jedinstvena lista čekanja još ne postoji, jer se za napredovanje ove grane medicine čeka Koordinacioni centar.
- Osnivanjem ovog centra biće stvoreni uslovi za formiranje baze podataka o primaocima ljudskih organa, ali i formiranje Jedinstvenog registra davaoca ljudskih organa koji su za života dali pisani pristanak o darivanju istih. Nakon toga biće moguće formirati i jedinstvenu Listu čekanja za transplantaciju organa – rekli su iz UKC.
Ovaj registar trebao je biti formiran zakonom o transplataciji ljudskih organa, međutim ni šest godina od donošenja zakona, registar ne postoji.
Upućeni kažu da je porazno što se RS na sva zvona hvali kada obavi jednu operaciju, za koju masno plaća doktore iz Srbije, troši ogroman novac, dok su zemlje oko nas otišle puno dalje. Da Srpska zaostaje za zemljama ragiona saglasan je bivši ministar zdravstva RS Slobodan Stanić.
- Zaostajemo, ali nismo baš daleko da ne možemo napredovati. Mora se razviti klima, bolje okolnosti i svest o tome da je ovo dobra stvar. Zdravstvu treba promena, prvo zbog pacijena, a onda i zbog velikih finansijskih ušteda – kaže Stanić.
Operacije u inostranstvu
Pacijenti u Srpskoj imaju mogućnost transplantacija u ustanovama FBiH ili Srbiji s kojima Fond zdravstvenog osiguranja ima potpisan ugovor, te su troškovi lečenja u potpunosti pokriveni. Moguće je i lečenje u inostranstvu, na klinikama u Italiji, Austriji ili Nemačkoj, pa se za tu namenu izdvaja 30 odsto troškova. U 2015. godini Fond je odobrio dve transplantacije u inostranstvu i to u Padovi i Zagrebu koje su koštale oko 400.000 KM.
