Izvor: Blic, 05.Jun.2017, 17:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DEVET GLADNIH GODINA Štedimo na svemu, pa i na jelu
Od početka ekonomske krize, koja i dalje trese ove prostore, građani su uštedeli skoro 1,27 milijardi KM, često i od usta odvajajući da obezbede nešto za „ne daj bože“.
Zvanična statistika pokazuje da je štednja stanovništva u Srpskoj sa 733 miliona – koliko je iznosila krajem 2008. - porasla na skoro 2,04 milijarde KM. S druge strane, kreditna zaduženost građana je sa 1,54 milijarde povećana na 2,03 milijarde KM.
To praktično znači da su, u odnosu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na iznos štednje iz 2008. godine, građani uštedeli čak dva i po puta više, dok je njihova kreditna zaduženost u pomenutom periodu povećana za trećinu. Tako je na kraju prošle godine svaki građanin RS u proseku raspolagao štednjom od 1.762 KM, dok je prosečna zaduženost po stanovniku iznosila 1.755 KM.
Ovi podaci potvrđuju da su se štednja i zaduženost našle u istoj ravni, pa dok jedni dižu kredite, uglavnom da bi preživeli, drugi svaku marku odvajaju za “crne dane”.
To potvrđuju i u udruženjima potrošača, u kojima kažu da, pored bogatih, štede i oni koji imaju skromna primanja.
– Dobar deo štednje odnosi se upravo na te ljude. Činjenica je da se na ovim prostorima sve teže živi, zbog čega su i ljudi oprezniji. Svaku marku ostavljaju sa strane, plašeći se da nam predstoje teža vremana. Ljudi štede na svemu na čemu mogu da uštede. Naravno, porastu štednje doprinose i oni koji imaju dobra primanja ili se bave nekim biznisom – kaže izvršni ditektor trebinjskog Udruženja potrošača “Oaza” Nedeljka Ilijić.
Kad je reč o kreditnoj zaduženosti, dodaje da je očekivati da ona bude sve manja, s obzitom na to da je sve više kreditno nesposobnih građana.
– S druge strane, mnogi bi digli kredit, ali su im primanja tolika da teško mogu da ga vrate. Zato ne čudi što je štednja od početka krize značajno porasla, daleko više od zaduženosti stanovništva – ističe Ilijićeva.
Marija S, računovođa iz Banjaluke, kaže da je počela da štedi tek kad je promenila posao koji je, međutim, bio manje plaćen od prethodnog.
– Na prethodnom poslu plata je godinama bila redovna i prilično visoka, a mi smo mislili da će tako biti uvek. Onda su nastupili problemi, pa smo mesečno primali tek nešto više od 300 KM. Na kraju je firma zatvorena. Iako sad imam manja primanja, svakog meseca na štednju stavljam deo plate, zlu ne trebalo – ističe naša sagovornica.
Da se sve građana rukovodi ovom logikom potvrdila je i najnovija anketa o potrošnji domaćinstava u BiH, koja je pokazala da, uprkos padu potrošnje, raste broj onih koji štede.
Naime, za samo četiri godine je za 28 odsto povećan broj domaćinstava koja mesečno uštede bar deo svojih prihoda.
Tako je u 2011. u BiH štedelo 14,2, a u 2015. godini 18,2 odsto domaćinstava, dok je u ovom periodu, s druge strane, prosečna mesečna potrošnja pala za više od deset odsto. Posebno je smanjena potrošnja hrane – za skoro 16 odsto.
Krediti za preživljavanje
Lane je, u odnosu na 2015. godinu, štednja u BiH po stanovniku porasla za 190, a kreditna zaduženost za nešto više od 80 KM. Naime, podaci Centralne banke BiH pokazuju da je iznos odobrenih kredita stanovništvu u 2016. godini povećan za 292 miliona KM u poređenju sa godinom pre.
Ukupni krediti plasirani na kraju prošle godine dostigli su 8,07 milijardi, dok su na kraju 2015. iznosili 7,78 milijardi KM. Građani već godinama u najvećoj meri kredite uzimaju za ličnu potrošnju.
