Izvor: Blic, 10.Maj.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čuvari tradicije i narodnih rukotvorina
Nakon što su uspešno provele nekoliko projekata iz oblasti infrastrukture i omogućile rad mini-škole za kompjutere u prostorijama Područnog odeljenja osnovne škole u Podgaju, žene udruženja „Snop" usmerile su svoje aktivnosti na rad Sekcije za kućnu radinost. Opredelile su se za izradu tradicionalnih predmeta od vune i ukrasnih predmeta veza i heklanja, koji su ukrašavali domove u rogatičkim krajevima pre šezdeset i više godina.
„Čini se da nas je ovo pomodarstvo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i olako prihvatanje tuđih kultura dovelo do teških vremena, nezadovoljstva i frustracija. Zato smo odlučile da počnemo sa prikupljanjem i očuvanjem kulturnih elemenata, koji su deo tradicije ovih krajeva i našeg postojanja ovde. Zašto da prihvatamo to što je tuđe i hladno, kad imamo nešto što je toplo i domaće", kaže predsednica udruženja Slađana Ujić.
Članice Sekcije za kućnu radinost mogu da se pohvale i u većim sredinama kvalitetom odevnih predmeta od ručno predene vune i vezenim kućnim ukrasnim predmetima, koji se mogu videti samo u boljim etnogalerijama. Za sada samo izrađuju i pripremaju se za promociju svojih rukotvorina. Retke su prilike da javnosti mogu da pokažu šta to znaju i umeju vredne pletilje i vezilje iz Gučeva, inače rogatičkog kraja u kome još uvek tradicija ima posebno mesto u porodici. U „Snopu" izdvajaju svoj nastup na Regionalnom poljoprivrednom sajmu u Rogatici, gde su imale uređen štand, ali, prema rečima Ujićeve, nije bio zapažen toliko koliko ručno rađeni predmeti zaslužuju. Nastupile su prošle godine i na gastrofestivalu na Jahorini, izlažući svoje radove na štandu nacionalne kuhinje. „To je nedovoljno da bismo poslale svoju poruku u medijski etar da postojimo i da ručno radimo odevne i ukrasne predmete od prirodnih vlakana na način kako su to naše bake činile. Sem toga, spremne smo da obučimo sve zainteresovane žene u nadi da će ovaj vid tradicije dobiti mesto koje mu u našoj zajednici pripada", ističe predsednica Udruženja.
Raduje ih, kaže, što postoji Strategija ruralnog razvoja u Srpskoj, koja će biti odvojena od poljoprivrede i u tome vide šansu za svoju i slične aktivnosti. Planirale su da upute projekat resornom ministarstava Vlade RS, kako bi učestvovale na nekom od sajmova koji bi prepoznao vrednost njihovih dela.
Jedna od najaktivnijih članica „Snopa", Borka Ješić, već 15 godina bavi se proizvodnjom lutaka obučenih u narodnu nošnju, koje bi se mogle u turizmu koristiti kao divni suveniri. Ova vredna žena već godinama šije narodnu nošnju po narudžbi, za potrebe KUD-ova i guslarskih društava i time oduševljava ljubitelje folklorne tradicije. Dve nošnje iz ove radionice našle su kupca u Kanadi.
„Nošnje nisu originalne, ali nastojim da budu blizu. Razlikuju se samo po materijalu, jer teško nađem originalno ’ćereće’, sukno, ’ćereće s uzvodom’, tkanje u dva nita, gajtan i druge neophodne materijale. Prinuđena sam da koristim industrijska tkanja iz Srbije i Sarajeva, ali svaki od kompleta narodne nošnje nađe kupca", ponosi se Ješićeva.
Njena velika želja je da okupi žene koje žele da se bave ručnom radinošću i da njihovi proizvodi budu promovisani kao raritet i posebna vrednost. Kako jedna nošnja košta oko 300 KM, Ješićeva misli da bi se u ovaj posao mogao uključiti veći broj žena, pogotovo u ovo vreme ekonomske krize.
Proizvodnja filca za bolju zaradu
U novije vreme, žene u „Snopu" počele su da proizvode filc i prave odevne i ukrasne predmete od tog materijala, za koji ljudi od struke tvrde da štiti od jedne vrste UV zračenja.
„Verujem da bi neki vid podsticaja za preuzimanje vune i proizvodnju filca omogućio ljudima u ruralnim krajevima dobru zaradu. Trebalo bi stvoriti i uslove za rad pogona za proizvodnju filca, koji ima dobru prođu na ino-tržištu", kaže Borka.
