Izvor: Blic, 08.Nov.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bonska ovlašćenja neće uvesti BiH u EU
BANJALUKA - Iluzorno je od Saveta za primenu mira (PIC) očekivati pozitivnu ocenu političke situacije u BiH na osnovu punog poštovanja Dejtonskog sporazuma, imajući u vidu retoriku političara BiH i probleme u saradnji RS sa institucijama BiH - ističe za „EuroBlic" visoki predstavnik u BiH Miroslav Lajčak.
On tvrdi da će naredna sedmica po mnogo čemu biti ključna za evropske ambicije BiH i poručuje da zbog neispunjavanja uslova koje je domaćim liderima postavio >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << PIC još ne može preporučiti transformaciju OHR u Kancelariju specijalnog predstavnika EU.
Lajčak upozorava da zbog činjenice da nema napretka u ustavnoj reformi može doći do odlaganja članstva BiH u EU.
Kako komentarišete izveštaj Evropske komisije o napretku BiH ka evropskim integracijama?
- Izveštaj je veoma precizno identifikovao oblasti u kojima je BiH postigla napredak i one gde tog napretka, nažalost, nije bilo. Mada smo očekivali da će nakon potpisivanja sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju vlasti BiH ozbiljnije pristupiti procesu evropskih integracija, to se nije desilo. I dalje prisutna zapaljiva retorika negativno se odrazila na funkcionalnost institucija BiH i usporila je reforme. Političari u BiH iz oba entiteta nisu pokazali dovoljno zrelosti da preuzmu punu odgovornost za sudbinu zemlje. Vidljivog napretka nije bilo u borbi protiv korupcije, još nemamo jedinstven ekonomski prostor, a mora se intenzivirati i borba protiv organizovanog kriminala i napori na suzbijanju pranja novca. Tu je i pitanje reforme Ustava BiH, gde nije napravljen bilo kakav iskorak. Sve navedeno mora biti razlog vlastima u BiH da pažnju usmere na konkretne obaveze iz EU partnerstva. Evropska unija je spremna dati punu podršku ako vidi da zaista ima političke volje za napretkom.
Šta očekujete od zajedničke ocene Havijera Solane i Olija Rena o BiH i mogućoj promeni strategije EU prema BiH?
- Bosna i Hercegovina biće u ponedeljak predmet razgovora ministara spoljnih poslova i odbrane EU u Briselu i na tom sastanku će Havijer Solana i Oli Ren predstaviti svoja razmišljanja o politici EU prema BiH, a u svetlu nedavnih političkih dešavanja. Očekujem da ministri pošalju jasnu poruku vlastima u BiH da moraju ubrzati proces reformi. Iduća sedmica je ključna po mnogo čemu za evropske ambicije BiH. Odmah nakon sastanka u Briselu očekujem dolazak visokih evropskih zvaničnika u BiH. U utorak će se parlamentarci BiH sastati sa stručnjacima iz EU kako bi razgovarali o ulozi parlamenta u procesu evropskih integracija. Iste sedmice ćemo se sastati i sa predstavnicima nevladinog sektora i organizacija mladih u BiH koji žele preuzeti vodeću ulogu u zagovaranju evropskih integracija. Sve ove aktivnosti se uklapaju u strategiju EU prema BiH.
Kakva su vaša očekivanja od naredne sednice Saveta za primenu mira 19. novembra u Briselu?
- Upravni odbor PIC-a razmotriće trenutnu situaciju u BiH i napredak koji je zemlja postigla u ispunjavanju pet ciljeva i dva uslova za transformaciju OHR-a u Specijalno predstavništvo EU. Dosta toga jeste urađeno, ali sve nije završeno. Poznato je da nije postignut dogovor o državnoj imovini, niti je rešen ustavni status Brčkog. Na sednici PIC takođe će biti reči o tome kako razrešiti političke prepreke koje su zaustavile napredak posleratnog oporavka BiH i njene evroatlantske integracije.
Da li i kakve sankcije mogu očekivati domaći lideri ako se do sednice PIC ne dogovore o preostalim ciljevima i uslovima?
- Nije izgledno da će domaći lideri uspeti da postignu dogovor o ovim pitanjima do 19. novembra, a PIC je svoje zahteve jasno postavio i od njih neće odustati. Svojim ponašanjem lideri BiH sami sebi zapravo stavljaju sankcije. Kako mogu tvrditi da žele biti partner EU ako zanemaruju svoje domaće obaveze i obaveze Evropskog partnerstva? Neodgovorno taktiziranje političara iz oba entiteta dovelo je do toga da pozitivni zamah u kojem se zemlja nalazila neposredno nakon potpisivanja sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju bude potpuno minimiziran na štetu svih građana BiH.
Da li ćete preporučiti članovima PIC skoriju transformaciju OHR u Kancelariju specijalnog predstavnika EU?
- Svim stranama u BiH je jasno stavljeno do znanja da transformacija OHR u Kancelariju specijalnog predstavnika zavisi o ispunjenju preostalih ciljeva i uslova. Još na februarskoj sednici PIC-a jasno je rečeno da će taj proces transformacije zavisiti od brzine kojom će strane u BiH rešiti preostala pitanja. Pošto neka pitanja i dalje čekaju rešenje, takvu preporuku još ne mogu dati. S druge strane, to ne znači da EU nije i dalje posvećena BiH i njenom napretku, što je pokazala potpisivanjem sporazuma sa BiH. Istu takvu posvećenost EU očekuje i od domaćih lidera kada su njihove obaveze u pitanju.
Kako ocenjujete trenutnu retoriku političara u BiH?
- Nema sumnje da su negativna retorika, neodgovorne izjave i taktika političara iz oba entiteta nanele štetu naporima BiH na putu evropskih integracija. Umesto da svoju pažnju koncentrišu na vrlo konkretne zadatke i reforme koje je neophodno sprovesti, oni su odabrali neizvestan i opasan put - sluđuju građane svakodnevnim prepucavanjem. Nije problem kada političari imaju različita mišljenja o određenim pitanjima, jer se, uz malo dobre volje, stavovi mogu približiti kako bi se pronašao kompromis koji odgovara svima. Problem je kada građane svaki dan bombardujete nebuloznim izjavama koje služe za vaše kratkoročne političke ciljeve, umesto da se ponašate kao istinski lider i da svim građanima ponudite konkretna rešenja za njihove životne probleme. U BiH, kao i u svim zemljama regiona, nema druge alternative nego da ta rešenja tražimo u kontekstu evropskih integracija.
Kad bi trebalo da počnu konkretni pregovori o reformi Ustava BiH?
- Ozbiljni razgovori o ustavnoj reformi trebalo bi da počnu što pre. Dobro je poznato da proces promene ustava zahteva puno vremena i što pre se na tome počne raditi, to su veći izgledi da će se i rešenje pronaći što pre bude moguće. Zbog činjenice da nema napretka u ustavnoj reformi, može doći i do odlaganja članstva BiH u EU. Kao što je i sam komesar za proširenje EU Oli Ren rekao, BiH ne može težiti članstvu u EU sa postojećim ustavom koji državi uskraćuje mogućnost da donosi ili sprovodi zakone EU i koji krši evropske standarde ljudskih prava s više aspekata.
S obzirom na pogoršanu političku situaciju u BiH i neispunjene zadatke, nameravate li da iskoristite bonska ovlašćenja i protiv koga?
- Nikad dosad nisam najavljivao kad, kako i da li ću koristiti bonska ovlašćenja. Međutim, umesto da spekulišemo o tome šta bi mogao da uradi visoki predstavnik, treba pogledati šta to vlasti BiH moraju učiniti. Bonska ovlašćenja ne mogu uvesti BiH u EU. To je dobrovoljan proces i što pre građani i političari BiH počnu da se oslanjaju na sopstvene snage a ne na visokog predstavnika, toliko pre će BiH postati punopravan član EU.
Političari sami sebe diskvalifikuju
Koliko ima istine u spekulacijama da su Haris Silajdžić i Milorad Dodik nepoželjni u najvišim krugovima međunarodne zajednice?
- Sam Brisel je demantovao takve spekulacije. Gospoda Silajdžić i Dodik obavljaju veoma značajne funkcije u BiH i mi sarađujemo sa njima u svojstvu legitimno izabranih predstavnika vlasti. Međutim, ono što svi politički lideri u BiH moraju imati na umu jeste da sami sebe diskvalifikuju kao pouzdane partnere ako ne poštuju preuzete obaveze, kako u okviru BiH, tako i prema EU.
.jpg)
