Izvor: Blic, 29.Dec.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez pomoći države teško do EU
BANJALUKA - Najveći problemi sa kojima se susreću domaća preduzeća koja žele da izvoze robu u zemlje Evropske unije su postizanje zahtevnih standarda, nekonkurentnost na stranom tržištu, neuvažavanje sertifikata koje izdaju naše institucije, ali i slabo poznavanje karakteristika stranog tržišta. Mada postoji velika zainteresovanost naših preduzeća da robu plasiraju u EU, bez pomoći države izvoznici će se teško izboriti sa svim barijerama.
Ako se preduzećima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << iz BiH ne omogući da ispune sve tehničke zahteve, bez obzira što je trgovina sa EU slobodna, neće moći da izvezu svoje proizvode i iskoriste prednosti ovog tržišta. Potpisivanjem i primenom sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju BiH sa EU stvoren je formalno-pravni osnov za regulisanje trgovinskih odnosa između BiH i EU. Uz uslov da zadovoljavaju standarde, proizvodi iz BiH sad se mogu izvoziti na tržište EU bez količinskih i carinskih ograničenja, a našoj privredi se otvara ogromno tržište.
„To je veliki izazov jer se moramo nositi sa konkurencijom i veoma jakom privredom EU. Glavni problemi sa kojima se suočavaju naši izvoznici su tehnički i fitosanitarni standardi jer preduzeća koja imaju proizvode za koje je potrebna tzv. CE oznaka ne mogu izvoziti u EU dok ne dobiju sertifikate za svoje proizvode”, kažu u Spoljnotrgovinskoj komori BiH.
Firme koje proizvode prehranu životinjskog porekla, poput mesa, mesnih prerađevina, mleka i mlečnih proizvoda, robu ne mogu izvoziti u EU jer sertifikati koje izdaje Kancelarija za veterinarstvo BiH nisu priznati. Jedini pomak napravljen je tako što su riba i proizvodi od ribe zadovoljili standarde EU.
Zbog ovakvih problema, kažu u Komori, država mora posvetiti pažnju usklađivanju i preuzimanju pravne regulative EU i osposobiti institucije za tehničke propise, standardizaciju, akreditovanje, nadzor nad tržištem...
Mada je BiH potpisala niz međunarodnih sporazuma koji državi ne dozvoljavaju da direktno subvencionira izvozna preduzeća, postoje načini podrške privredi kroz davanje finansijskih pomoći za sertifikovanje, nastupe na sajmovima, istraživanje tržišta"
Stevo Pucar iz Sekcije za makroekonomsku politiku u Udruženju ekonomista RS SWOT kaže da je najveći problem naših izvoznika nekonkurentnost koja se vidi po tome što u našem izvozu dominiraju sirovo ili malo prerađeno drvo, mineralne sirovine i energija, odnosno sirovine i poluproizvodi.
„Prilično lošu sliku imamo i u granama za koje kod nas realno postoje dobri potencijali. U proizvodnji povrća, voća i mesa imamo mogućnosti da zauzmemo značajnu tržišnu poziciju na regionalnom, ako ne i na širem tržištu. Međutim, mi ne možemo da zauzmemo dominantnu poziciju čak ni na domaćem tržištu”, kaže Pucar.
I ono malo firmi koje mogu da stvore konkurentan proizvod, čak i kada počnu da izvoze u zemlje EU, suočavaju se sa tzv. necarinskim barijerama, mnoštvom procedura standarda i zahteva koje moraju da ispune, kaže Pucar.
„Podrška našoj privredi treba da ide u smeru stvaranja novih proizvoda sa većom dodatom vrednošću, proizvedenih po novim tehnologijama, plasiranih na stara, ali i na nova tržišta. To nije lako postići jer je reč o dugotrajnom procesu”, tvrdi Pucar.
On naglašava i da mnoga preduzeća nisu u stanju da prate komplikovanu strukturu i zahteve međunarodnih standarda i različite zahteve sertifikacije proizvoda, zbog čega im je i u ovoj oblasti potrebna značajna pomoć.
„Većina naših preduzeća se najčešće odlučuje za orijentaciju ka domaćem tržištu, iako tržište EU, ali i druga strana tržišta poput Rusije, pružaju mnogo veće mogućnosti. Stiče se utisak da o tim stranim tržištima vrlo malo znaju, a pogotovo malo znaju o standardima i procedurama potrebnim za plasiranje robe na ta područja. Zbog toga je potrebno promovisati izvoznu orijentaciju”, sugeriše Pucar.
Vlada RS je s namerom da podstakne izvoz u julu dodelila pet miliona maraka subvencija za 186 preduzeća iz cele RS. Izvoznici su dobili subvenciju od 68.260 do 5.000 KM.
„Ove godine za te namene planiran je još milion maraka, a novac se dodeljuje po posebnim odlukama Vlade i do sada je plasirano 850.000 KM”, kažu u Ministarstvu privrede, energetike i razvoja.
Ova praksa Vlade počela je 2006. i tad je 2,1 milion KM dobilo 37 preduzeća, a 2007. za podsticaja izvozu dva miliona maraka dobilo je 85 preduzeća iz RS.
Strategija
U pripremi je strategija podsticaja izvoza RS do 2013. godine, koju izrađuje Ministarstvo ekonomskih odnosa RS u saradnji sa Ministarstvom privrede. Strategijom će biti obuhvaćeni svi modeli koji mogu da unaprede poslovanje preduzeća na stranom tržištu i plasman njihovih proizvoda. „Podsticaj izvoza mora da bude u skladu sa potpisanim međunarodnim ugovorima i uslovima. Naši predlozi su usmereni na istraživanje tržišta, subvencioniranje dela kamata, povećanje konkurentnosti, razvoj vlastitog proizvoda, učešće na sajmovima”, kažu u Ministarstvu.
Agencija za promociju izvoza
Pri Spoljnotrgovinskoj komori BiH osnovana je Agencija za promociju izvoza (BH EPA), čiji je osnovni zadatak da promoviše izvoz. Osim ove agencije, pri STK BiH postoji i Euroinfo korespondentni centar, u kojem privrednici mogu dobiti informacije i podatke o aktuelnim propisima.
