Izvor: Blic, 18.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zora Sinajske gore
U potrazi za delićem božanskog, hiljade vernika, avanturista i turista iz celog sveta u svojevrsnom hodočašću neprekidno opsedaju Mojsijevu planinu, oko 240 kilometara udaljenu od egipatskog letovališta Šarm el Šeik na poluostrvu Sinaj. Da bi se stiglo do Svetog vrha, kako monasi nazivaju najvišu tačku planine na kojoj je Mojsije po biblijskoj legendi dobio od Boga 10 zapovesti, mora se za manje od tri sata prepešačiti oko sedam kilometara strmih kamenih staza, savladati 750 gotovo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << vertikalnih, u steni isklesanih, stepenika, nagutati se prašine i savladati noćni umor. Sve to da bi se ujutru ugledalo rađanje veličanstvene zore.
Uspon na 2.250 metara visok vrh počinje na čudesnom mestu, u podnožju mitske planine na kojoj se Bog javio Mojsiju u vidu plamtećeg grma. Tu već 1.400 godina postoji manastir Svete Katarine, pravoslavna svetinja u kojoj danas boravi tridesetak grčkih monaha, posvećenih graditelja stepeništa do Svetog vrha.
Kada prođu kroz detektor metala i policajcu pokažu sadržaj ranca, turisti dobijaju baterijske lampe, i uspon počinje. Dva časa po ponoći je, a većina ne zna šta ih čeka. Svaka grupa dobija beduina vodiča i ime grupe, koje će vodič vikati do besomučnosti, kako bi pre svakog odmorišta okupio raštrkane penjače sa dušom u nosu. Uočljiva je sposobnost ovih hitrih momaka da trče uz strminu kamenjara sa upaljenom cigaretom u ruci, iako odeveni u plastične sandale, farmerice i vuneni džemper! Čim se predstavio srpskoj grupi, simpatični vodič Husein odmah je osetio čari „balkanskog humora". Dobio je nadimak - Sadam.
Hodočašće ka Svetom vrhu počinje kao lagana šetnja. Kako uspon postaje strmiji, mnogi pomišljaju na „alternativni" prevoz. Duž staza je „parkirano" nekoliko stotina kamila koje mogu da se rentiraju za 10 do 15 evra. „Gud prajs", kažu beduini. U početku većina pešači, ali se sa približavanjem vrhu broj jahača povećava. Sa nadmorskom visinom raste i cena prevoza.
U koloni se mešaju jezici - ruski, češki, srpski, japanski, engleski, nemački, arapski... „Davaj - davaj", „jala - jala", „ajde - ajde"! Već posle drugog kilometra, nakon prvog predaha u improvizovanoj kamenoj kafeteriji, postaje jasno zašto je teško stići na vrh pre nego sunce izroni iza nazubljenih vrhova sinajskih planina. Svaki kilogram viška je teška kazna. Posle drugog odmorišta broj jahača kamila se duplirao, nakon trećeg ih je još više" No, kamile dosežu samo do stepeništa koje je poslednji, neizbežni izazov. Pred sam vrh premorenim penjačima se prodaje i ruka pomoći. Lokalno stanovništvo stojeći duž iscrpljujućeg kamenog stepeništa, za skromnu naknadu, poneće ranac ili pomoći da ruku pod ruku dođete do vrha. Dok na obzorju već titra prvi zrak sunca, stariji Japanac u belim rukavicama prihvata ponuđenu šaku mladog beduina u ritama. Zajedno, bez reči, polako nastavljaju ka vrhu.
U 4.17 sati po lokalnom vremenu počinju da igraju vrhovi granitnih planina pod prvim stidljivim zracima crvenkaste svetlosti. A onda se nebom razlije božanstvena rumen koja u trenu prospe zrake po Sinaju. Kada bi ovaj nesvakidašnji prizor bilo moguće pretočiti u simfoniju, prvo bi se dugo i sramežljivo, iz daljine, čuo golicavi zvuk violina, a onda bi grunuo ceo orkestar i sve bi se zatreslo silovitom harmonijom. Tako nekako sviće sinajska zora.
Dnevna svetlost pred očima iscrpljenih penjača otkriva čudesno, gotovo beskrajno, kameno prostranstvo južnog Sinaja. Neki su tu došli još prethodnog jutra sa šatorima, drugi su usnuli na pragu crkve Svetog trojstva, na samom vrhu planine, ne dočekavši osvit zore, omamljeni umorom i čarolijom sinajske noći. Uskoro žurno krećemo nazad. Dočekamo li na ovom mestu da sunce dosegne zenit - za povratak će nam biti potrebna Božija pomoć.
Najstarije ikone
U manastiru Svete Katarine koji potiče iz VI veka jedino pravoslavni vernici mogu da prisustvuju službi i da celivaju mošti ove svetice. Nakon toga sveštenik će vam dati prsten koji ćete čuvati kao najlepšu uspomenu. Manastir izgleda isto kao pre 1.400 godina. Svi osvajači su ga čuvali, počev od Muhameda koji je ukazom potpisanim otiskom dlana uzeo crkvu u zaštitu. Zato i danas na ovom mestu mogu da se vide ikona iz VI veka. Impozantan ikonostas je dar Vizantije, a iznad njega je ogromna mozaik-ikona koja opisuje Mojsijev susret sa Bogom i njegovo stupanje na Svetu zemlju. U dvorištu manastira posetioci dodiruju Plamteći grm, iznikao iz pelcera biljke iz koje se Mojsiju javio Bog.
