Izvor: Blic, 08.Mar.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život u senci tuđih zastava
Otići do Prizrena, videti Bogorodicu Ljevišku i obići obližnje povratničko selo Novake, a putovati do negdašnjeg carskog grada, preko ozloglašenog Dulja i Suve Reke..... Otići do Prizrena, do povratničkog sela Novake, do Bogorodice Ljeviške, preko Štimlja, ozloglašenog Dulja preko Suve Reke, bez pratnje Kosovske policije ili KFOR-a je izazov. Na početku puta u Novom Naselju kod Lipljana stiže vest da su albanski dečaci ponovo kamenovali kuću Milisava Stojkovića. Policija je po >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << običaju došla dva sata kasnije i saslušala Stojkovićeva dva sina srednjoškolca o tome gde su bili tokom napada. Sumnjaju da Srbi sami izmišljaju napade.
U Lipljanu slika albanskog Kosova. Američka i albanska zastava tu i tamo i zastava Evropske unije vezane u čvor i panoi sa porukom „urime pavarsija" (sretna nezavisnost). Srbi su se povukli u „srpsku ulicu", uz crkvu Sveta Katarina. Ovde Srbi idu u obližnje hipermarkete sredom i subotom. Muškarci iskoče iz dvorišta, kupe hleb i vraćaju se nazad. Iza zatvorenih vrata osećaju su sigurnije i vagaju odluku da se ne sele iz Lipljana.
- Ostaćemo, verujemo da ćemo izdržati ovo zlo koje nas snađe - procedi kroz zube Miodrag Milić.
Štimlje liči na grad u kome postoje samo crvena i crna boja - albanske zastave, dvoglavi orao i ponovo američka zastava. Računamo koliko su krojači i štampari zaradili ako jedna zastava dimenzija 1.5x1 metar košta 10 evra. A samo u Štimlju ima 5.000 kuća čiji su se domaćini utrkivali ko će veću i širu zastavu istaći.
Do Suve Reke put vodi preko Dulja pored poznatih Dušanovih vinograda. Teško ih je prepoznati. Paljevina i korov. U samom gradu ponavlja se slika Lipljana i Štimlja. Ipak, na raskrsnici ispred Prizrena, na pitanje kuda se ide u Novake, Albanac nas upućuje na srpskom jeziku: Pravo, put će vas voditi.
Tišina i sivilo porušenih i rekonstruisanih kuća. Zahvaljujući toplom prolećnom jutru ni u jednoj od 46 rekonstruisanih kuća nije založena vatra. Drva se štede, jer ovdašnjih tridesetak povratnika računaju da se sa ovim zalihama i sledeće zime greju.
- Izdržali smo 17. mart 2004. godine, nismo bežali. Preživeli i noć kada nisi smeo glavu kroz prozor. Otvorilo se nebo od šenluka.Tu smo i - u nadi u Boga i svetog Vasilija - tu i ostajemo - veli Petar Dekić (65) i dodaje da „žive gore nego u zatvoru".
- Postajemo dosadni sami sebi. Izuzev nemačkih vojnika, ni čavka da sleti u selo. Jeste da nas ne diraju, ali ako ne smeš u vinograd, na njivu, je li to život - pita Petar, navikao na punu trpezu i čašu najkvalitetnijeg vina, zahvaljujući kom je oko 500 Novačana do 1999. bilo među najbogatijim Srbima Metohijske kotline.
Uprkos želji o opstanku, najviše zabrinjava to što u selu nema mlađeg od 45 godina. Škola zvrji prazna, u ambulantu jednom u mesec dana dolazi lekar, telefoni ne rade, a na TV ekranu samo albanski programi.
- Plašim se da će biti po onoj staroj „bilo pa se spominjalo”- kao za sebe kaže Jovan Krstić, dok okopava leju luka.
U Prizrenu, u Bogorodici Ljeviškoj, protonamesnik otac Radivoje Panić posle onog 17. marta prvi put je služio liturgiju.
- S nadom u Boga, u veru i u ljude molimo se za naš opstanak i povratak - reče otac Radivoje, obraćajući se Srbima koji su pristigli iz Sredačke župe i okolnih sela. Desetak ih je došlo iz Prizrena, a u tom gradu ih je je do 1999 godine živelo oko 10.000.
Milosav Mujović drži za ruku najmlađu Srpkinju u Prizrenu dvogodišnju Milicu Đorđević:
- Ovo više nije stari Prizren, ovde žive neki novi ljudi koji nemaju onu našu pitomu dušu. Da mi nije Doste i Janka Jankovića i ove curice, verovatno bih završio u Bistrici - reče ovaj sedamdesetogodišnjak, koji je pre neku godinu u znak revolta zbog progona Srba iz muhamedanske vere prešao u pravoslavlje.
- Postao sam Srbin. Prisustvovao sam liturgiji , a sad idem u Svete Arhangele da zapalim sveću i pomolim se za dušu mojih prijatelja koje devet godina nisam video!
U manastiru Sveti Arhangeli, predvođeni igumanom Petrom Ulemekom, pristigla je grupa Srba iz Beograda, Kruševca, Novog Sada" Došli su da daju podršku monasima koji su pre neki dan započeli ponovno pokrivanje manastirskih konaka.
- Očekujemo da do kraja godine završimo obnovu spoljašnjeg izgleda manastira. Bezbedni smo! - reče otac Miron, pokazujući na nemačke vojnike koji su manastirsko dvorište opasali trorednom bodljikavom žicom i postavili osmatračnice na okolnim uzvišenjima.
A samo desetak kilometara dalje na Prevalcu, raskolini Prizrena od Brezovice, stotine Albanaca iskoristilo je dan za skijanje. Sve je oživelo, a u obližnjim restoranima odjekuju novokomponovane ode nezavisnoj državi Kosovo. Pisak zurli čuje se sve do Brezovice u kojoj desetak hiljada Srba i dalje veruje da će ostati na svome i u svojoj državi.
