Izvor: Blic, 26.Maj.2009, 10:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Život na naftnim platformama

Dobrodošli na drugi deo velike serije „Blica”! Na današnjoj grafici možete saznati gde su lokacije na kojima je u okeane bačen nuklearni otpad, gde se nalaze glavna lovišta riba, kao i kako se iz morskih dubina vadi nafta.

Za sutra smo spremili posebno iznenađenje - mapu sa potonulim brodovima i nestalim blagom, kao i pregled razvoja podmornica od prvih pokušaja, pa sve do danas. U okviru serije tekstova koji prate grafike daćemo i priču o naslednicima Nikole >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Lulića, jednog od retkih putnika „Titanika” koji je uspeo da preživi nesreću veka. Saznajte kako je uspeo da se izvuče iz ledene vode i kako je živeo nakon brodoloma.

Ali to nije kraj iznenađenjima! U četvrtak objavljujemo uzbudljivu ispovest našeg naučnika koji je na okeanskom dnu proučavao retke životinjske vrste za koje se nije ni znalo da postoje. U petak tema pete i poslednje grafike iz našeg serija biće nemani sa dna okeana.

Njih četvorica ispunila su svoj dečački san Život na naftnim platformama Autor: Željka JeVtić | Foto: Dušan Jakšić

Pretražite sajtove za zapošljavanje i vrlo brzo će vam biti jasno da je rad na naftnim platformama jedna od najprisutnijih tema. Kako otići, šta se tamo radi, koliko se zarađuje - samo su neka od pitanja koja se mogu pročitati. Odgovore može da ponudi samo nekolicina ljudi iz naših krajeva. „Blic” je stupio u kontakt sa četvoricom. Jer dobiti posao na naftnim platformama nije jednostavno, a sam posao nije lak.

U to se uverio i Dušan Jakšić, koji se za naftaške poslove zainteresovao još kao student Rudarsko-geološkog fakulteta. Neposredno pre diplomiranja jedna od stranih firmi došla je na fakultet.

- Uz poznavanje engleskog i malo sreće prošao sam dva kruga intervjua i dobio posao - priseća se Dušan, koji je samo dva dana nakon diplomiranja već leteo na dvonedeljni kurs u Tunis. Ubrzo je sledilo i prvo zaposlenje u Gabonu, a potom i odlazak u Aberdin, u Škotskoj. Prvo što je uradio, bilo je pohađanje kursa preživljavanja.

Treninga u Aberdinu živo se seća i Vladimir Popović, koji se nakon završenog Elektrotehničkog fakulteta u Novom Sadu obreo na platformi u Saudijskoj Arabiji

- Kurs je trajao tri dana. Skakanje u bazen sa visine 2-3 metra, sa pojasom za spasavanje, simulacija spasavanja iz helikoptera koji se srušio u more, ulazak grupe u prostoriju ispunjenu dimom, gde je vidljivost nula. Bilo je zaista uzbudljivo - objašnjava Vladimir.

Posle kursa u Škotskoj, stigao je u Al Khobar, u Saudijskoj Arabiji, odakle je sledeće jutro helikopterom otišao na platformu ENSCO 76.

- Iz vazduha mi je izgledala nekako mala i pitao sam se kako neko može da živi i radi na tako malom prostoru. Totalno je bila druga priča kada smo sleteli. Dobili smo detaljne informacije, ali sam ih, naravno, u istom trenutku zaboravio od silnog šoka - priča nam Vladimir.

Za naftne platforme karakterističan je rad po smenama. One zavise od firme do firme, ali uobičajeno je da se provedu dve nedelje u radu, a potom da imate dve nedelje slobodno. Te dve nedelje na platformi se rade u smenama od po 12 sati. Naftna platforma radi 24 časa dnevno, 365 dana u godini. Stajanja nema, sem u slučaju kada se pomera sa jedne lokacije na drugu. M. D., koji je pre odlaska na platforme ra­dio u NIS-”Na­ftagasu”, priseća se prvih dana.

- Prva smena od dve nedelje mi je prošla toliko brzo da nisam mogao da verujem. Bio sam toliko uzbuđen da čak par dana nisam mogao da spavam na platformi - priča naš sagovornik. On je odmah upozoren da postoje stroga pravila u vezi s bezbednošću na radu: nema izlaska bez naočara, zaštitnog šlema i ostale opreme.

Siniša Brkić iz Ključa u BiH, koji se trenutno na­lazi na platfo­r­mi u Raveni u Ita­liji, kaže da su mu prvi dani bili veoma teški.

- Tada sam za jednu smenu znao smršati i po deset kila - iskren je Siniša, dodajući da su uslovi, ipak, vrhunski. Od hrane tu je sve što se poželeti može: rakovi, školjke, kavijar, svega toga u neograničenim količinama. Naravno, sve na platformi je besplatno.

Dušan Jakšić kaže da je psihološki pritisak veliki i da je prvi dan po dolasku na platformu obično i najgori, jer imate saznanje da je još 14 dana do kraja.

- Nakon završenog posla, na raspolaganju mi je teretana, stolovi sa bilijarom, bioskopska sala... Na jednoj od platformi smo imali i solarijum. Možda ovo zvuči luksuzno, ali često u internoj šali naš život poredimo sa životom zatvorenika koji može da ode tek kada odsluži kaznu - objašnjava Dušan.

Na pitanje šta mu najviše smeta, Dušan odgovara: „To je činjenica da se ne možete uveče vratiti porodici, specifična izolovanost od sveta. Takođe mi fali druženje sa našim ljudima.

Sa njim se slaže i Vladimir Popović, dodajući da je odsutnost od kuće jedan od glavnih razloga zašto je ovaj posao jako dobro plaćen.

- Preporučio bih svima kojima se pruži ovakva šansa da je oberučke prihvate jer ništa ne mogu izgubiti, ali mogu puno dobiti - zaključuje Vladimir.

Plate

Siniša Brkić kaže da je početna plata 2.270 evra za 28 dana rada, uz napomenu da kompanija snosi troškove puta na platformu. Svaka sledeća pozicija donosi više novca. Neke plate prelaze čak i 25.000 dolara za 28 dana, a neke dnevnice prelaze i 1.500 evra.

Sagovornici "Blica" o radu na naftnim platformama

U šali kažemo da živimo kao zatvorenici

Dušan Jakšić

pogledaj tekst

Veoma opasan posao, ali i zanimljiv

M. D.

pogledaj tekst

Ovo nije kratkotrajni posao

Vladimir Popović

pogledaj tekst

Dvanaest sati rada, dvanaest odmora

Siniša Brkić

pogledaj tekst

Nastavak na Blic...